(Не)рад тужилаштава

Иако (не)радници у правосуђу такве наводе категорично одбацују, истичући да "постижу добре резултате, с обзиром на то у каквим условима раде", подаци показују супротно.

Јер из тих података (који су видљиви сваког мјесеца, два, пола године, годину...) не може се ништа друго закључити осим оцјена изнесених на почетку.

Више од два милиона предмета, који чекају на рјешавање по ладицама судова, сасвим сигурно нису број због којег би се судије могле назвати ефикасним, а ни тужиоци се не могу похвалити радном дисциплином у вријеме када им се застарјелост кривичног гоњења годишње повећава за чак 90 процената. Тужиоци за то немају оправдања, барем не изнесеног у званичним документима. Они само поброје предмете, пријаве, истраге, оптужнице... и све то лијепо поредају у табеле, без објашњења. Срамотно и поражавајуће за цијели систем.

Те табеле може да чита ко год хоће и да види из њих шта год хоће, док тужиоци за резултате приказане у њима немају ама баш никакву одговорност. Тако многи предмети застаријевају (случајно или намјерно), тим се питањем нико не бави, а криминалци бивају ослобођени одговорности.

Дио криминалаца, опет, не одговара за своја дјела, јер су тужиоци веома често расположени и за склапање споразума о признању кривице, који најчешће за резултат имају условне казне. Да је то и те каква премија за криминалце, не треба ни говорити. Тако је мало оних које сустигне правда и који, заиста, бивају оптужени и одговарају за кривична дјела која су починили.

У свему томе у тужилаштвима не виде ништа спорно, а када им се приговори за паре пореских обвезника, које троше зарад никаквих резултата, оптужују за уплитање у независност правосуђа.

А колико је, заиста, правосуђе независно, питање је које се поставља свакодневно. Док се финансијске картице судија и тужилаца крију, мало ко од народа ће имати повјерење у њих, а камоли у правду коју они изричу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.