Непремостиви јаз
Посматрајући тржиште некретнина у Српској и БиХ не стиче се утисак да грађани немају новца. Напротив, чини се да га имају и то много.
Томе у прилог свједочи чињеница да је један купац у овој години, када инфлација дивља унедоглед, платио стан на Јахорини 548.000 марака. А тај случај није чак ни изолован, будући да је неко за кућу у Бијељини искеширао пола милиона марака. На основу тих примјера рекло би се да у џеповима грађана уопште нема кризе.
Тој тврдњи у прилог иде и чињеница да је вриједност прометованих кућа, станова, земљишта и других непокретности у првих шест мјесеци ове године достигла 307,73 милиона КМ. Ти подаци показују да стање на тржишту некретнина поприлично добро котира те да новца за инвестирање има на стотине грађана, а не неколицина богатих појединаца.
Иако се од почетка сукоба у Украјини на све стране кука због дивљања цијена, продаја кућа и станова није стала, а неће ни стати, ако је судити по изјавама агената за некретнине, који тврде да је потражња на завидном нивоу. Само у Бањалуци тренутно граде на десетине стамбених зграда, а завршен стан готово је немогуће купити, јер се сви разграбе чим буду изливени темељи. Тако је и у Источном Сарајеву, Требињу, Бијељини. И не би то било чудо да цијена квадрата у граду на Врбасу кошта 2.000 марака, колико би било реално, с обзиром на плате грађана, величину града и потенцијал који нуди. Међутим, најјефтинији квадрат у Бањалуци у новој градњи кошта 2.600 марака, док најскупљи достиже цијену од чак 4.600 КМ. Проста математичка рачуница показује да стан од 40 квадрата кошта више од 180.000 марака и питање је ко је спреман дати толико новца за мали стамбени простор, који је довољан тек за појединца. Још је боље питање ко има толико новца када су свима пуна уста кризе и кукања како једва спајају крај са крајем.
Чак и када се узме у обзир да добар дио тих некретнина купују наши људи из дијаспоре, да дио пазаре они који су наплатили стару девизну штедњу или они који су добили насљедство, јасно је да њих нема у толиком броју у коликом се граде и купују некретнине у Српској.
Они који купују те некретнине засигурно не издвајају посљедњи новац за њихову куповину, а да се у великој мјери не задужују код банака тврде и инвеститори и агенти некретнинама.
С друге стране на улицама градова свакодневно се могу видјети људи који копају по контејнерима да би пронашли нешто што ће им помоћи да преживе још један дан. Јаз између богатих и сиромашних одувијек је био непремостив, а чини се да је данас то нарочито изражено. Док једни немају хљеба други купују некретнине милионске вриједности, животна неправда којој се не назире крај.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
