(Не)правда Суда БиХ

Одавно је доказано да правда није једнака за све који се нађу пред Судом БиХ, али је поражавајућа чињеница да се са тим не престаје ни 15 година након што је тај суд почео да ради.  

У својој историји Суд је потврдио оптужнице против 654 лица, а скоро 60 одсто њих се односи на лица српске националности. Доминантно су потврђиване оптужнице за злочине почињене над Бошњацима, односно несрпским становништвом.

За злочине над Србима изречено је тек 11 одсто од укупно изречених казни, а такав несразмјер у процесуирању злочина доводи у питање чак и процјену Међународног кривичног суда за бившу Југославију у Хагу о броју страдалих током рата у БиХ.

Тај суд је процијенио да је у рату у БиХ, између осталих, страдало око 68.000 Бошњака и 23.000 Срба, а у Хагу су изречене тек симболичне казне за злочине над Србима, свега 45 година затвора.

Казне изречене за злочине над Србима морале су бити знатно више, јер ако се узме у обзир процијењени број страдалих, занемарујући чак и пресуде у Хагу, барем 22 одсто укупно изречених казни у Суду БиХ морало је бити изречено за злочине почињене над Србима.

У супротном, оправдано се може поставити питање ко је одговоран за страдање српских жртава?

Неспорно је да сваки злочин треба да буде испитан, а одговорни процесуирани и кажњени, али је спорно да многи злочини почињени над Србима више од двије деценије чекају на рјешавање, а породице жртава да налогодавци и починиоци коначно одговарају.

(Не)правда Суда БиХ очигледно никог, од оних који то могу промијенити, не боли. Закон о судовима БиХ који би требало да дефинише надлежности и рад Суда БиХ годинама се повлачи по ладицама Министарства правде БиХ и не упућује се у процедуру усвајања.

Поражавајуће је да (не)правду дијели институција која није прописана Уставом БиХ и да то, дискриминаторски према једном народу, ради већ 15 година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.