(Не)повратак у Грахово

Марина Чигоја
(Не)повратак у Грахово

Ово мало народа нашег што се вратило у Босанско Грахово већином чине стари, пензионери. Слабо има посла за младе. Зато се и не враћају. Од чега ће да живе? Немамо воде, дође само када су велике кише, а љети је, углавном, нема. Поједина села су и без струје. Услови за живот су јако тешки. Само ми знамо како се сналазимо.

Тако Срби повратници у Босанско Грахово описују живот у овој општини у којој су, прије посљедњег рата, чинили већину становништва. Данас овдје живи тек трећина пријератног становништва.

Да живот повратника није лак, потврђују зидине спаљених кућа на сваких неколико метара. Свака друга кућа у Грахову је необновљена и неусловна за живот. Чињеница је да је Босанско Грахово једна од најразрушенијих општина у протеклом рату у БиХ, али чињеница је и да се протеклих 15 година није много урадило на поправљању оваквог стања. Мјештани кажу да немају ни продавнице, апотеке, љекара....

Поред тога, могућности за запослење равне су нули. Ко нађе било какав посао може да се сматра правим срећником. Мјештани се већином баве пољопривредом и на тај начин, кажу, једва састављају крај с крајем. Млади повратници могу се набројати на прсте једне руке. A и гдје да се врате, питају се они старији. Нема живота овдје, кажу.

У недјељу су 54 српска повратника у ову општину добила станове у двије обновљене зграде. Послије 15 година дочекали су да поново имају свој кров над главом. Нису крили задовољство. Коначно се, кажу, неко сјетио и њих, и њихових проблема. Да није било власти Републике Српске, која је (истина заједно са ФБиХ) финансирала обнављање зграда, кажу мјештани, питање је до када би и ово чекали.

Ипак, срећа није била потпуна. Јер, стан су неки можда и добили, али посао већина и даље нема. С разлогом се питају, могу ли живјети у новом, празном стану? Шта ће да једу? Од чега ће да живе? Зашто федералне власти не раде ништа по том питању? Све су то питања на која мјештани већ годинама траже одговор, који, нажалост, још нису добили.

Кров над главом није мала ствар, али за одржив повратак, сасвим сигурно, није довољан. Потребно је оживјети привреду, отворити нова радна мјеста, подићи здравствену заштиту на виши ниво. Без тога се не може причати о повратку. На властима ФБиХ је да на томе у будућем периоду пораде знатно више него што су то до сада чинили.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана