(Не)одговорност

У марту и априлу, када је борба против сићушног, али смртоносног непријатеља била у пуном јеку, грађани Републике Српске били су дисциплиновани готово попут Кинеза. На улици је било немогуће срести некога без маске и рукавица, пред маркетима су сви стрпљиво чекали, удаљени једни од других два метра. Нико није постављао питање како и зашто. Прописане мјере су се поштовале, готово без изузетака.

И то је сигурно био разлог зашто је Српска из тог периода изашла као побједник над непознатим вирусом. Ниједног тренутка љекари нису били принуђени да бирају кога ће ставити на респиратор, а кога не. За све је било мјеста, помоћ су добили сви којима је била потребна. Хероји у бијелим мантилима радили су даноноћно како би сваки живот био спасен. Радовали су се сваком пацијенту који опорављен напушта здравствену установу и попут најближе породице жалили за онима који су, нажалост, изгубили ту битку.

А онда је све поново кренуло низбрдо. Неодговорност појединаца који не маре ни за себе ни за своје ближње довела нас је у ситуацију да и сада на дневном нивоу имамо готово идентичан број заражених као на почетку епидемије, па чак и више него током марта и априла.

Таман када су помислили да могу да предахну, љекари и медицинско особље нашли су се у средишту борбе која очигледно никада није ни престала. На измаку снага свакодневно апелују на појединце да стану, да мисле на себе и своје ближње, ако ни о чему другом не размишљају. Улице су препуне, угоститељски објекти такође, у маркете улази ко како хоће. Упркос томе што на улазу у свим тим објектима и даље стоје средства за дезинфекцију, на прсте једне руке могу се избројати они који дезинфикују руке на улазу, а почесто улазе и без маске на лицу иако је и даље обавезна у затвореном простору.

Зар је толико тешко водити рачуна о себи и својим најмилијима? Зар је могуће да смо три мјесеца били затворени узалуд, да су све побједе извојеване у протеклом периоду пале у воду? Зар сваки појединац жели лично да се увјери да вирус не бира и да сутра свако може да заврши на респиратору?

Крајње је вријеме да се грађани дозову памети и престану бити најхрабрији и најпаметнији на друштвеним мрежама, љекари изнад љекара и да послушају савјете оних који мјесецима већ смрти гледају у очи док заражене прикључују на респираторе. Свако од нас могао би сутра бити тај неко, наставимо ли бити неодговорни. +++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.