Неодговорност
Највећи број радника који није радио у априлу због пандемије вируса корона још није добио априлски минималац из буџета Републике Српске, јер њихови послодавци нису поднијели захтјев за то Пореској управи РС.
Безброј пута до сада је апеловано на привреднике да то ураде, али нажалост највећи број њих остао је глув на те позиве.
Пореска управа до сада је обрадила све пристигле захтјеве за исплату минималца за април са доприносима, односно више од 22.000 радника је добило ту плату, а према рачуницама надлежних њих још 46.000 чека минималац као озебло сунце, јер им је и та сића и више него потребна.
Службеници Пореске управе радили су и прековремено те викендом само да би што прије радници добили јадних 520 марака, што се ни у ком случају не може рећи за највећи број несавјесних послодаваца који очигледно не маре за оне који им праве профит.
Послодавци су са овим само још једном показали небригу за своје раднике, јер и онда када плата не иде са њиховог рачуна, већ у овом случају из буџета РС, не реагују на вријеме. Сваку кризу користе само за зараду и бахаћење над радницима.
Рок за подношење захтјева за исплату априлског минималца истиче 10. јуна, а да ли ће спорост послодавца добити на брзини остаје да видимо. Можда би и додали гас када би новац ишао њима, а не радницима. Овако, могу лагано ти захтјеви да сачекају и онај посљедњи дан када рок за њихово подношење истиче. Нема сумње да ће и након тога појединци пребацити одговорност на неке друге, јер највећем броју послодаваца у Српској криви су сви осим њих самих.
А, посљедице њиховог нерада и небриге сносиће нико други до они који су и до сада испаштали и коју су одувијек посљедња рупа на свирали и служе само за убирање профита. На крају крајева не би ни чудило да највећи број њих и не одвоји пар минута времена и пошаље захтјев Пореској управи за исплату минималца за април. Као и увијек наћи ће оправдање за то, јер се воде тиме да им се све може. Од истих тих послодаваца сви они радници који могу треба да бјеже што брже могу ка оном малом броју савјесних послодаваца или ка земљама Европске уније, који ће цијенити њихов рад.
Јасно је да домаће тржиште никада неће бити искоријењено од бахаћења појединих послодаваца. Њих је изгледа све више и више. Јер да тај број опада или бар стагнира, ситуација би била обрнута и у овом случају, односно 46.000 радника би добило јадни минималац, а 22.000 запослених би га још чекало.
Очигледно је да ти послодавци и из сваке кризе испливају са милионима на рачунима, док њихови радници не добију ни минимално. Да смо бар мало уређена земља, ситуација би требало да буде обрнута.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
