Не(морални) посланици
Лицемјерно је и смијешно да посланици из дана у дан током скупштинског засједања истичу како је незапосленост велика, како расте и како се ништа не ради да се људи запосле, а управо су они ти који не доприносе новом запошљавању, јер држе по неколико функција
Посланици у Народној скупштини Републике Српске требало би, више него ико други, да раде у интересу народа који их је бирао.
A зашто? Зато што на том мјесту, у Скупштини, уживају благодети лаке зараде без мало, или нимало уложеног труда.
Ипак, ситуација код нас је мало другачија. Већина их сматра моралним то што и поред примања у Скупштини, која нису мала, имају и друге послове и додатно зарађују.
Око 150.000 незапослених ову учесталу праксу сигурно не сматра моралним чином.
Како је могуће да појединим посланицима није спорно да дођу, сједе, прелистају неколико страница скупштинских материјала, евентуално се укључе у расправу, и за то добију више од 2.000 марака.
И ту није крај, након што по два до три дана седмично сједе по неколико часова у скупштинској сали, онда оду кући гдје их чека други посао или друга два посла. Ти послови су обично исто, или чак више плаћени од посланичког ангажмана, те се тако на крају мјесеца појединим посланицима у џепове слије и до 10.000 марака.
У исто вријеме, ови посланици се не либе да устану и у Скупштини причају како је економска криза, како су плата, пензија или дјечији додатак који се исплаћују ниски, како се нико не брине ни за шта.
Исти ти посланици не реагују када је просјечна плата оног ко га је на ту функцију бирао, чак пет пута мања од њихових примања.
Лицемјерно је и смијешно да посланици из дана у дан током скупштинског засједања истичу како је незапосленост велика, како расте и како се ништа не ради да се људи запосле, а управо су они ти који не доприносе новом запошљавању, јер држе по неколико функција.
Поставља се логично питање, шта раде надлежне службе, зашто они који би требало да држе “четворе” отворене очи не прођу по Скупштини и виде ко је ту из рекреације, а ко се заиста бори за интерес народа, чији је посланик.
Док год се директори општинских предузећа, декани и други већ добро ситуирани и запослени кадрови буду промовисали у посланике, а на биро рада гомилао број оних који немају никакав посао, ићи ћемо само уназад.
То ни народни посланици не би смјели да допусте, зар не?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
