Немогући конкурс
Професор емеритус Ненад Кецмановић можда није био ни свјестан колико је тачан и прецизан наслов његове књиге о БиХ “Немогућа држава”, али то се потврђивало скоро свакодневно од објављивања књиге 2007. године. Сваки од протекла 365 дана од прошлогодишњих општих избора изњедрио је нову потврду тезе о немогућој држави, а парадокс је што су ту тезу најчешће потврђивали они којима су пуна уста БиХ и бриге о БиХ.
Један од најсвјежијих примјера је игнорисање закључака Савјета министара БиХ донесених на сједници одржаној 5. августа и нерасписивање конкурса за избор директора агенција и институција на нивоу БиХ чијим директорима до краја ове године истичу мандати.
Руку на срце, неће никога превише забољети глава због тога, посебно ако се зна да је Агенција за државну службу БиХ свега десетак дана прије поменуте сједнице Савјета министара предложила да се директорима повјери нови четворогодишњи мандат без расписивања конкурса. Неће дакле никоме пасти круна с главе због неблаговременог расписивања, односно нерасписивања конкурса за директоре у Агенцији за статистику, Агенцији за надзор над тржиштем и Агенцији за промоцију страних улагања БиХ, али то не значи да треба ћутати на неправилности, тј. на кршење процедура и игнорисање законских обавеза од стране оних који примају масне плате, а понашају се по принципу “ала волим овај режим...”
Додатни парадокс у цијелој причи су могући мотиви оних којима су пуна уста БиХ, а који се понашају на описани начин и крше законе земље у коју се заклињу. А могући мотиви су жеља да се оконча политичка криза у вези са спровођењем изборних резултата и формирањем власти на нивоу БиХ која би имала пуни легитимитет.
Другим ријечима, биће да је у највећој бошњачкој странци, као и међу њиховим страним менторима сазрела свијест да власт мора да се формира на основу резултата посљедњих избора зато што је то напросто народна воља. (Опозиционе тврдње о изборној крађи немају много смисла из простог разлога што је изборни закон важио исто за њих, као и за побједнике избора, па оптужбе падају у воду, јер све што стављају на терет побједничким странкама било је омогућено њима. Кратко-јасно.)
Али да се вратимо на суштину, односно на мотиве нерасписивања конкурса који се, да будемо прецизнији, крију у томе да су у СДА коначно схватили да нови Савјет министара напросто није могућ без СНСД-а, а да би спровођење конкурса и очекивани избор и останак кадрова СДС-а и ПДП-а у директорским фотељама само додатно продубио кризу и потпуно закључао врата за преговоре новој власти на нивоу “немогуће државе”.
Било би заиста добро ако су то мотиви и ако се због тога не расписују конкурси, поготово што ускоро истиче мандат и директору ОБА БиХ.
А он се бира без конкурса. А како ствари стоје и без дипломе. И зато је емеритус Кецмановић потпуно у праву.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
