Немаштина тјера из клупе
Десетине дјевојчица и дјечака у Републици Српској из године у годину напусте средњошколске клупе прије него диплому узму у руке. Осим јединица у дневнику, разлог је најчешће тешка материјална ситуација у којој се налазе они и њихове породице.
Статистика показује да је у школској 2019/2020. години средњу школу у Српској напустило 157 средњошколаца, 57 дјевојчица и 100 дјечака. Поражавајућа је чињеница да тинејџери одустају од образовања, будућег позива, па на крају и од самих себе зато што имају јединице из неких предмета. Јединица не може и не смије бити разлог.
О томе би требало да размисле родитељи, професори, психолози. У каквом то друштву живимо када неколико јединица одређује судбину младог човјека. Не постоји лекција која се не може савладати уз веће или мање напоре, а са друге стране ни професори не би смјели да буду до те мјере строги да не помогну ученику да заједно дођу до каквог таквог знања неопходног за пролазну оцјену. Одликаши не могу и не треба да буду сви, али за двојку увијек може да се научи.
Још већи пораз за цијело друштво јесте чињеница да велики број средњошколаца, махом младића, школовање напушта да би зарађивали за кору хљеба. Многе породице, нажалост, немају ни оно основно за живот, а за једног ђака осим уџбеника и школског прибора потребна је и гардероба, обућа, џепарац и још много тога.
Да ли се ико од оних који олако прихвате чињеницу да тинејџери прије него су постали пунољетни одлазе из школске клупе запита шта ће сутра бити с тим младићима и дјевојкама? Из сиромаштва хрле у још веће сиромаштво, јер од чега ће сутра да хране своје породице, без школе, без занимања?
Послови које раде су можда привремено какво такво рјешење, али шта онда када добију своју породицу, дјецу? Каква је судбина и њихова и њихових потомака?
Све су то питања о којима би требало да размисли цијело друштво. Сваки поремећај током одрастања, па тако и напуштање школе оставља трајне посљедице на развој личности.
Све то требало би да упали аларм код свих нас, да не окрећемо главу на другу страну у стилу "Не тиче ме се". И те како се тиче свих, јер су нам и овако школе празне, првачића је све мање, бијела куга и миграције узимају данак.
Будемо ли олако одустајали и окретали главу од проблема и оних којима су помоћ, подршка и разумијевање потребни ову земљу чека тужна судбина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
