Немарни ратари
Пољопривредници из Српске годинама не успијевају стати на зелену грану, а за такву ситуацију бројни су разлози. Почевши од временских неприлика, које не иду наруку произвођачима, до прекомјерног увоза, нелојалне конкуренције, али и изостанка заштите домаће производње.
Кривицу за такво стање једним дијелом сносе и сами пољопривредници јер годинама избјегавају да осигурају своје усјеве, воћњаке, винограде и стоку.
Град, мраз и суша претходних година увелико су им помрсили рачуне и десетковали производњу. Међутим, то, изгледа, није било довољно да се домаћи произвођачи освијесте с обзиром на то да је ове године на адресу Агенције за аграрна плаћања РС стигло свега десет захтјева за субвенционисање полисе осигурања. Ништа боља ситуација није била ни ранијих година с обзиром на то да је ресорно министарство субвенције исплатило за око 150 пољопривредника, иако право на ту премију остварује њих неколико десетина хиљада.
Стиче се утисак да се највећи број пољопривредника који воће, поврће и житарице производе под ведрим небом узда у Бога и противградну заштиту с обзиром на то да им приноси на отвореном директно зависе од ћуди природе.
Стријелци Противградне превентиве РС су им прије неколико дана успјешно одбранили љетину јер су облаке изрешетали са 111 ракета. Да су којим случајем стријелци имали забрану за испаљивање противградних ракета, што се врло често деси због заказаних летова авиона, домаћи произвођачи би се провели као бос по трњу. Да је град величине тениске лоптице, који је у суботу захватио Хрватску, погодио и подручје Српске, домаћим произвођачима би једино преостало да сабирају штету. И то штету која би ишла само на њихов рачун с обзиром на то да им производња није осигурана.
На њихову свијест о значају полисе осигурања, која пружа сигурност и неутралише ризике у производњи, није утицала ни релативно висока премија од чак 50 одсто за субвенционисање, које је ресорно министарство увело још 2016. године.
Шта је разлог за слабу заинтересованост није јасно. Један од могућих је да су премије прескупе за наше сељаке, али и да немају повјерења у осигуравајућа друштва. Ту су и страх од бојазни да им настала штета неће бити исплаћена у пуном износу и да ће их изиграти продавци осигурања, који је, изгледа, већи од ризика.
Осигуравајућа друштва треба да нађу начин да изграде повјерења код сељака, али и да смање цијену тарифа. Ратари морају да схвате да држава не може интервенисати и надокнадити им огромну штету у оној мјери у којој их изазову природне непогоде. Ако се сами не буду одговорно односили према свом раду, то засигурно за њих неће учинити ни држава.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
