Немају га сви, а потребан је свима
Литијум је у посљедњих неколико година постао попут нафте. Због тога га многи данас називају “бијели златом”, јер се ради о незаобилазној сировини у производњи батерија за електричне аутомобиле и телефоне, али и у индустрији фотонапонских ћелија, која постаје све значајнија у глобалној борби против климатских промјена.
Србија је по својим резервама литијума, које се налазе у долини Јадра, на четвртом мјесту у Европи. На првом мјесту је Украјина, због чега поједини европски званичници и истичу да се не смије дозволити побједа Русије у овој земљи. Руске снаге иначе под својом контролом већ држе једну трећину цјелокупних налазишта литијума у Украјини.
Земље Европске уније, а поготово Њемачка једноставно попут рибе на сувом вапе за овим минералом, јер га немају у довољним количинама да би задовољило растуће тржиште литијумских батерија. И посјета њемачког канцелара Олафа Шолца Београду говори о томе колико је “бијело злато” постало вриједно у глобалним оквирима. Све ово доводи Србију у један сасвим другачији и повољнији геополитички положај у односу на досадашњи, јер у својим рукама држи огромне количине литијума, с којим сада може калкулисати и тактизирати.
Уколико српске власти уђу у овај пројекат, који се и даље оспорава од стране појединих еколошких активиста и опозиције која не жели или неће да види шири контекст - Србија би за веома кратко вријеме могла значајно да повећа свој БДП и убрза економки раст, поготово уколико се доносе одлуке да се овај минерал не може извозити, већ да се мора прерађивати у некој од будућих фабрика на “домаћем терену”.
Подсјећања ради Дејан Илић, један о кључних људи у “Варти”, њемачком гиганту за производњу батерија, једном приликом истакао је како има жељу да отвори једну такву фабрику и у својој домовини, Србији. Он је тада истакао да су погрешне тврдње оних који оспоравају овај пројекат, јер је технолошки процес вађења и обраде литијума доведен до еколошки прихватљивих посљедица. На то указују и многи експерти за рударство.
С друге стране, поред економских, литијум као најлакши метал посједује и изузетну стратешку тежину - немају га сви, а потребан је свима, што Србија мора искористити, поготово уколико уђе у неке стратешке дилове са Њемачком или неком другом земљом. Интересантно и сама Велика Британија је недавно исказала велики интересе за српским литијумом, ког, примјера ради има и на просторима Лопара, односно Мајевице. Уколико уистину постоји еколошки прихватљива експлоатација литијума, а о чему свједоче неки позитивни примјери, било би равно лудило пропустити једну овакву прилику, која би Србију могла претворити можда у Катар или Норвешку, које су знале, како да искористе своја налазишта нафте.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
