Нема живота без гастарбајтера
Грађани БиХ у великом броју не би могли да преживе да немају некога од својих најближих у бијелом свијету ко им шаље новац, како путем банака тако и разних других канала.
Нико чак не може прецизно ни да утврди колико се годишње новца слије из дијаспоре на домаће тржиште. Званични подаци показују да је само за три мјесеци ове године по том основу у БиХ стигло 586 милиона марака, односно око 200 милиона марака мјесечно. Али свједоци смо да наши грађани новац из иностранства шаљу и путем возача аутобуса и разних познаника који свакодневно свраћају у родну груду… Дакле, евидентно је да се у БиХ из дијаспоре слије годишње више милијарди марака.
Те милијарде наставиће да бујају, јер грађани БиХ не престају са одласком у европске и многе друге земље широм свијета, гдје добијају шансу да се запосле, зараде и на крају од тог новца помогну и својим најближима.
Јасно је да поред новчане помоћи дијаспора шаље и разну другу помоћ грађанима БиХ, од обуће, одјеће, козметике, па чак и хране која није лако кварљива….
Свједоци смо и да наши грађани у иностранству организују и разне хуманитарне акције на којима прикупљају помоћ за угрожене и болесне у отаџбини, да би им бар накратко олакшали живот када овдашње институције које су надлежне да им помогну неће или немају новца за то.
Дакле, велики број појединца који је отишао из БиХ ради и за себе и за своје на најближе. О примањима које имају тамо далеко у БиХ би могли само да сањају. Већина наших радника не може да заради ни за себе, а да не говоримо о томе да некоме помогне.
Да новчано помогну најближим у БиХ могу само они који су на некој функцији, на коју су доспјели захваљујући политичкој опредијељености и разним родбинским, комшијским, кумовским и ко зна још каквим везама. Познато је да се једино на тај начин у БиХ може доћи до позиције и “успјети”.
Знање и умијеће оних који би могли да дигну домаћу привреду на ноге и створе услове да свако може пристојно да заради одавно се не цијени у БиХ, због чега су се скрасили у некој од земаља широм свијета. На то их је приморала нико други него политика у БиХ, која води само ка горем стању. Тако ће вјероватно бити и даље, јер се не назире свјетло на крају тунела. Чак се и власт сјети дијаспоре, али само пред изборе, када треба побрати гласове.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
