Нема назад
БиХ се, ни након четврт вијека од окончања ратног сукоба, није ослободила свих духова из крваве прошлости, а велику кривицу за то имају политика и правосуђе јер у ладицама, и дан-данас, прашину скупља недопустиво много предмета у којима се многи терете за ратне злочине.
Ревидирана стратегија за рад на предметима ратних злочина је коначно, и то након двогодишње блокаде, добила зелено свјетло Савјета министара, а тиме је, иако би то требало да се подразумијева и без тог документа, дат јак вјетар у леђа и обавеза надлежнима у правосуђу да узму чекић у руке и да, по слову права, донесу правду на многе прагове.
А многи то чекају неоправдано дуго.
Рат је био. И то се не може, нажалост, избрисати, а то најбоље знају они који оплакују и који ће док су живи туговати за најмилијима, које су посљедњи пут видјели када су их пратили управо са кућног прага, са зебњом, али и надом да ће им се вратити са ратишта. Превише њих је, и то са свих страна, јер рат је рат, тог неког датума посљедњи пут погледало у дом и отишло заувијек.
Злочина и жртава је било на свим странама, али исто мора да буде правде за све. Жртва је, на крају, само жртва, али не смије да остане број без правде и зато је разумљиво истрајавање српских породица да такво стање не смије остати јер се, на основу свега, оправдано сумња да постоји селекција. Да су српске жртве посљедње на листи за стицање правде, а српски војници и њихови руководиоци први када се дијеле казне.
БиХ је у протеклим годинама изгубила много, превише због правосуђа које због понашања чак и не заслужује да се тако зове. Предмети су гурани под тепих, а стратегије за бољи напредак у ладице. И још под кључ.
Такав однос и понашање дијела правосуђа, уз сталне политичке варнице, увелико су допринијели томе да је неповјерење међу народима превелико и да ће тај процјеп тешко да зацијели.
Јер, осим злочина, можда и јаче боли некажњени злочин. А таквих је много, много на овом нашем малом поднебљу, које је преживјело пакао почетком деведесетих година.
Ипак, усвајањем Ревидиране стратегије за рад на предметима који се тичу ратних злочина дата је нова шанса, али сви морају бити свјесни да је ово и посљедња прилика да се ствари врате на пут правде и шанса која не смије да буде прокоцкана јер вријеме узима свој данак.
Ако су нам свима заиста правда, суживот и боље сутра циљеви и водиље, овај акт не смије да буде само један од испуњених задатака на путу БиХ ка ЕУ.
Са овим се не смије играти, посебно јер се у протеклим година превише на овом пољу заиграло, а вријеме тече.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
