Нема нам спаса
Масакр почињен у Градачцу, који је преношен уживо на друштвеним мрежама, уздрмао је цијели регион, а многи су и даље у страху и са великим упутником изнад главе.
Ситуацију која је сама по себи тешка додатно усложњава чињеница да је застрашујући снимак убиства супруге кружио друштвеним мрежама, које не препознају старосну границу тако да им све генерације имају константан, неконтролисан приступ.
Погледало га је ко зна колико дјеце, мислим на ону узраста од десет до 15 година, који и даље међусобно препричавају ситуацију. Да не спомињем њихове коментаре који су, мало је рећи, још језивији од свега овог што се догодило.
Један од примјера је једанаестогодишњак из комшилука који се, док на ту тему са згражавањем разговарају одрасле особе, пазећи да он не чује, убацује у разговор и исправља их да то што се десило није било у Горажду, како је неко рекао, него тамо у Градачцу.
На питање од куда теби то, како знаш шта се уопште и гдје десило, он одговара: “Гледао сам то још јутрос на 'Инстаграму' и још неким порталима са Аном, Мајом, Михајлом и Сањом”.
То значи да су дјеца из комшилука, као и многа друга, такорећи, из минута у минут пратила шта се дешава и њихова главна преокупација тај дан био је масакр у Градачцу.
Људи, да ли је то реално да једанаестогодишњацима, али и оним мало старијима то уопште буде тема разговора. Питам се куда иде овај свијет јер је из дана у дан ситуација готово све гора и тежа. Тонемо све дубље и дубље, нема нам спаса.
То нам је само један од доказа да су дјеца све више под утицајем интернета и друштвених мрежа који по њихов психолошки развој имају лош утицај и дају им лош примјер, који ће данас-сутра, неко од њих, глуво било, слиједити.
Кад бисмо сви узели телефоне своје дјеце и само на неколико минута завирили, питај бога колико би нас прочитало забрињавајуће поруке на виберу или би се и сами увјерили да наше мирно и пристојно дијете не гугла само неки едукативни садржај него и неке застрашујуће догађаје, као што су посљедњи из Градачца, али и онај из београдске школе “Владислав Рибникар”.
Садржај који често добијемо на вибер од тетке, бабе или куме у смислу “ако ову поруку пошаљеш на 20 адреса, ако прекинеш ланац, чека те десет година несреће”, из неког разлога, иако је бесмислен, мало ко игнорише. Поставља се питање како на такве и сличне поруке да реагују дјеца која још не знају ни да расуђују како треба.
И ко зна шта се све још дешава међу дјецом која телефоне не испуштају из руке, а да родитеље при томе немају појма, док се нешто, нажалост, не деси.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
