Нема кризе

У Бањалуци се тренутно гради најмање десетак зграда у којима је већина станова продата и прије него што су неимари завршили зидање објеката.  

Масовно исељавање, одлив стручних радника и све мањи број уписаних студената није смањио потражњу за становима у главном граду Српске. Штавише, агенти у трговини некретнинама тврде да је потражња посљедњих мјесеци значајно скочила.

Велика потражња за становима подстакла је инвеститоре да цијене подигну у небо, па је тако у појединим дијеловима града на Врбасу цијена квадрата достигла и до 3.000 КМ.  

Ако високе цијене не сметају купцима, то значи да буђелари нашег становништва ипак нису толико празни како се мисли и прича?

Томе у прилог иде чињеница да је један купац ове године у Бањалуци за куповину куће од 100 квадрата искеширао чак пола милиона КМ.

Финансијски проблеми нису мучили ни Бањалучанина који је пентхаус од 130 квадрата платио 342.316 марака, као ни бројне друге грађана који су за станове и куће искеширали стотине хиљада КМ. 

Вриједност продатих непокретности у првом полугодишту ове године у Српској је премашила 186 милиона КМ, што је поприлично велика бројка.

Посебно је занимљиво то што трговци некретнинама тврде да станове и куће купци махом плаћају готовином, а не кредитним аранжманима банака.  

Поставља се питање ко купује толике некретнине када су свима пуна уста кризе и кукања да једва спајају крај са крајем.

Чак и ако се узме у обзир да добар дио тих некретнина купе наши људи из дијаспоре, да дио пазаре они који су наплатили стару девизну штедњу или они који су добили насљедство, јасно је да њих нема у толиком броју у коликом се граде и купују некретнине у Српској. 

Они који купују те некретнине засигурно не издвајају посљедњи новац за њихову куповину, а да се у великој мјери не задужују код банака тврде и инвеститори и агенти у трговини некретнинама.

Да кризе није на оном нивоу на којем се прича јасно је и по пуним баштама угоститељских објеката, по новим аутомобилима који крстаре домаћим друмовима, по пуним тржним центрима, али и фризерским и козметичким салонима у којима термин треба резервисати данима унапријед. 

Новца има и за путовања, бар ако је судити по друштвеним мрежама, гдје свакодневно искачу стотину слика наших грађана који уживају на пјешчаним плажама Грчке, Турске, Египта... 

И одлично што је тако. Добро је да се некретнине, као и сва друга роба, продају, да имамо новца и за одмор и уживање. Смета ми само лицемјерје многи који на сав глас кукају да их “поједе” рецесија, да никада није било теже, да су најтежа времена дошла. 

Ово се, наравно, не односи на армију оних који су на бироима за запошљавање. Они имају пуно право да се жале.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.