Нељубазни медицинари

Анита Јанковић-Речевић

Одлазак стручном љекару који ће бити спреман да саслуша обољелог, отклони му недоумице, те пружи одговарајућу здравствену заштиту, жеља је сваког пацијента.

Ипак, бројни пацијенти у РС сматрају да су ускраћени за оно што би требало да им буде загарантовано као осигураницима Фонда здравственог осигурања РС. Због тога одлучују да се пререгиструју и да затраже помоћ у другој ординацији. Свако од нас има право да бира тим породичне медицине којем ће повјерити своје здравље, али број од више хиљада незадовољних пацијената показује да је тај тим погрешан.

Нису ријетки пацијенти који заштитницима права пријављују сумње у стручност доктора, што је можда и најстрашнија страна ове приче. Међутим, више је оних који својим ћутањем штите несавјесне медицинаре, јер знају да им живот може зависити од њих. Ипак, о лошем раду медицинара се све гласније "шапуће" и све је више оних који показују спремност за "борбу с вјетрењачама", јер сваки позив Фонду и изношење негативних искустава корак је напријед.

Огорчени пацијенти се с правом питају како поједини здравствени радници могу бити незаинтересовани за њих кад им управо ти пацијенти сваки мјесец обезбјеђују плате.

Заборављају да се сваком раднику редовно узима дио плате на име здравственог осигурања, а када оболе, немају право на мало љубазности и разумијевања. Због тога и не чуди то што када умјесто подршке, пацијент наиђе на медицинско особље које се према њему односи без имало достојанства, похрли на лијечење у приватну амбуланту.

Међутим, треба нагласити да проблем нису сви медицински радници, већ неколицина њих, који као и у сваком другом послу, бацају мрљу на ову хуману професију.

Не треба заборавити да међу пацијентима има и оних вјечито незадовољних, који би да исправљају "криву Дрину", па им и најмање чекање на преглед смета или мисле да знају боље од доктора која им терапија одговара. Њихова предност јесте то што чак и у том случају могу да промијене доктора, док доктор не може бирати кога ће лијечити.

Чини се да највећи терет на својим плећима носе они љекари који најбоље обављају свој посао, јер сви хрле код њих. Многи доктори су приморани да раде "као на траци", па не могу свима посветити једнаку пажњу. Зато је неопходно мало више толеранције, љубазности и осмијеха с обје стране, јер ћемо само на тај начин имати здравије и срећније друштво.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана