Некажњени злочини
Мај 1992. Тузла. Колона. Повлачење. А затим пуцањ, други, трећи и на крају ватра која је прогутала дио колоне војника ЈНА који су вјеровали да ће дата ријеч о мирном повлачењу из тамошње касарне бити испоштована.
Још једна година у низу. Још једна годишњица. Поново иста порука - жртве не смију да буду заборављене, а одговорни за напад морају да пред лицем правде одговарају за дешавања из 1992. године. Докле? Колико још имамо рачуна за слање тих и сличних порука?
Колико још година треба да прође да би се неко смиловао да одговорне не само за злочин у “Тузланској колони”, него и за злочине у “Добровољачкој улици” те бројне друге изведе пред суд и тако макар мало утјеши преживјеле и тешко рањене и оне који за своје најмилије сваког маја носе бијеле руже, моле се и пале свијеће?
Колико листова из колико календара треба да још покидамо да бисмо дочекали да одговорни добију казну коју заслужују? Јер нису војници пуцали сами на себе, нису ти војници запалили сами себе. Неко други је то учинио, а сви до сада перу руке и не желе да ни након више од двије деценије у историју упишу имена и презимена одговорних.
БиХ, Србија и сви други који су уплетени у догађаје са почетка деведесетих година морају дати свој максималан допринос да злочинци не остају некажњени јер то никоме не треба. Ни прошлости, ни садашњости, а ни будућности.
Свака жртва заслужује да њена душа буде мирна, а онај који је крив за њено страдање да буде кажњен. Небитно је о коме се ради - о Србима, Бошњацима, Хрватима или осталима. За мирну будућност је потребна чиста прошлост, а обустављање истраге у предметима “Тузланска колона” и “Добровољачка улица” сигурно није пут који води у ведрију будућност, помирење и суживот међу народима.
Те истраге и ти злочини нису и не смију бити нечије играчке, као што су изгледа били за странце у правосудним органима БиХ који су посљедње дане у овдашњој служби искористили да оставе незабораван печат у “професионалним каријерама” и то затварајући сваки пут који је водио ка откривању истине у овим и сличним предметима.
Одавно је вријеме да се фасцикле отворе, а затворе онда када одговорни буду кажњени за ствари које им можда и нису на души, али јесу у биографији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
