Неизвјесна производња
Пред произвођачима малине у Српској и БиХ је још једна неизвјесна сезона. И ове године род су предали хладњачама, а да појма немају колико ће новца добити за свој труд. И да није трагично, било би смијешно.
Посебно што се таква ситуација понавља из сезоне у сезону. Цијелу годину домаћи малинари улажу у обрезивање засада, прехрану садница, бербу, амбалажу и транспорт, а кад коначно дође ред да наплате мукотрпан труд и рад деси се благо речено једно велико ништа. Ћорак.
Прича кружи да би за килограм воћа могли добити око три марке, што ни изблиза не може подмирити трошкове производње, а колико ће малинари тачно добити за предате малине требало би да буде познато тек крајем љета за када су хладњачари најавили да ће објавити откупну цијену.
Ова неизвјесност, према ријечима малинара, кобна је за сваког произвођача, који су силом прилика принуђени да род предају откупљивачима мјесецима прије исплате јер поред разних трошкова мало ко од њих може издвојити новац за набавку сопствене хладњаче у којој би складиштили своје воће. Таква ситуација и те како иде наруку откупљивачима, који могу калкулисати с висином откупне цијене све до момента док не нађу тржиште и не извезу сву робу.
Нажалост, у ништа мање неизвјесној ситуацији нису ни домаћи произвођачи пшенице. Кад сједну у комбајне и започну жетву ни изблиза не знају колико ће наплатити хљебно жито. Иако домаћи ратари, за разлику од малинара, сваке године праве халабуку, сједају за преговарачки сто са ресорним министром и млинарима, одговор увијек буде исти. Пшеница је берзанска роба и откупну цијену одредиће тржиште. Ћутали, не ћутали, захтијевали или не и код једних и код других се све своди на исто. Откупљивачи плате онолико колико њима иде у прилог. Што је поприлично нелојално и нефер према произвођачима.
С друге стране, и хладњачари бију своје битке. Тврде да су због скупо плаћених лањских производа цијелу годину у губицима и да су им лагери због презасићеног тржишта препуни.
Међутим, мора се имати у виду да је већина пољопривредника уложила посљедњу марку да подигне засаде малине и засије пшеницу и да им мајка природа и кретања на тржишту већ дуже вријеме не иду у прилог. Ако им планове, као кулу од карата, не сруше временске неприлике у суноврат их гурну ниске тржишне цијене.
Истовремено, бреме високих трошкова проузроковано глобалним кретањима све јаче стеже произвођаче и ако се под хитно нешто не уради ти људи ће бити доведени на ивицу пропасти. А са њима и домаћи купци на чијим леђима се, кроз ненормално пумпање цијена, обично сломе копља.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
