Неиспричана прича

Ведрана Кулага Симић

Европска књига је одавно отворена у БиХ, али прича никако да крене како треба. Тачније, крене, па стане, па се пресавије лист да се запамти гдје се стало, али се опет врати на почетак.

Ова година, кажу надлежни, обећава - јер половином идућег мјесеца, како се све чешће чује, БиХ шаље на адресу Брисела апликацију за чланство у ЕУ. Можда исхитрено и ризично, рећи ће многи и овдје и са друге стране европске границе.

Нико не може да каже да није добро што се отвара та прича, али, ипак, потребно је затворити неке друге књиге и приче да би ова, европска, дошла на ред.

БиХ је земља отворених питања и проблема. Земља у којој се свако може изгубити у лавиринту нивоа власти и земља која важи за поднебље у којем сви морају о свему да се договоре, а то не могу никако.

Изузетак је била изјава о опредијељености надлежних за пут ка ЕУ, која је дала вјетар у леђа многима да максимално убрзају, али у тој "петој" су заборавили важна питања о којима и даље нема јединственог става. Нема управо те једне адресе коју и сам Брисел увијек тражи.

Нема ни ефикасног механизма координације, ни договора о прилагођавању ССП-а новим приликама и захтјевима након уласка Хрватске у ЕУ, а ни броја који ће рећи колико нас у ствари и има у овој земљи што зове се БиХ.

И шта онда даље да причамо? Како ћемо данас-сутра ако чак и Европа смогне снаге да прихвати захтјев за чланство из БиХ и пошаље упитник са неколико хиљада питања, да на њих и одговоримо ако ни до тада не буде познато колико нас има и шта радимо? Каква нам је економска и политичка "крвна" слика? Какви су прописи, да ли су усаглашени са европским директивама? Шта је са стањем у образовању, здравству?

Шта ћемо онда? Да ћутимо, одуговлачимо и срамотимо се, ни мање ни више, него пред цијелом Европом? То не смијемо да дозволимо, односно то надлежни не смију да дозволе.

Разумљив је ентузијазам и похвалан, али треба мало попустити гас и озбиљно сагледати проблеме и неријешена питања са којима БиХ иде ка ЕУ. Та питања нису важна само због Брисела, већ због нас који живимо овдје. Заслужујемо да знамо колико нас има, али без превара приликом утврђивања броја становника. А без лажи, обмана и превара сви нивои власти треба да пронађу заједнички језик који је услов да би ова прича била читана у једном даху.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана