(Не)искориштена шанса
Шансу да властите бизнис идеје спроведу у дјело и тако обезбиједе себи и десетинама других посао и солидна примања добиће више од 102 младих у Републици Српској чији су пројекти одобрени у оквиру другог круга пројекта “Стартап Српска”.
Како би што више младих добило прилику, институције Српске су одобриле додатних 800.000 марака за те намјене, па је буџет за реализацију програма скочио на 4,4 милиона марака.
Они који су се одважили да се на овај начин окушају у бизнису, прилику за посао препознали су у производним дјелатностима, грађевинарству, пољопривреди, програмирању и туризму, па се највећи број апликација односио управо на те области.
Међутим, тешко је не запитати се, зашто је на јавни позив стигло само нешто више од 200 апликација, ако знамо да се до тренутка расписивања јавног позива на бироима за запошљавање налазило 32.182 лица старости до 35 година. Сви они имали су шансу да напишу пројекат, пријаве се и добију између 20.000 и 50.000 марака за реализацију своје идеје. Не само да би на тај начин себи обезбиједили посао, већ би били у могућности да запосле још најмање једну особу. Да ли су млади у РС неинформисани па нису знали за ту могућност или су одавно дигли руке од свега па не желе ни покушати? Сигурно да су многи изгубили наду када након мукотрпног рада и школовања нису успјели да се запосле, па су умјесто на посао, годинама редовно одлазили у Завод за запошљавање. Многи су умјесто година стажа у радној књижици нанизали само године проведене на бироу. Умјесто да раде у фирмама и живе од онога што створе са својих десет прстију, и данас од родитеља траже марку за кафу. То јесте жалосно и за то су криви сви помало, од појединаца до институција.
Међутим, све то не може и не смије бити оправдање да човјек одустане и да не жели ни да покуша. Ако и одустане од других, од себе не смије. Незамисливо је да након година проведених на бироу за запошљавање младићи и дјевојке ни не покушају да објеручке зграбе прилику која им се пружа. Зато су криви само они. Како се не би и даље школовао кадар за биро, а дипломе само скупљале прашину, неопходно је ускладити систем образовања са потребама привреде. О томе се годинама само прича, али ништа не ради, због чега највише трпе управо млади.
Незапослени који годинама након школовања чаме на бироу не треба само да чекају да неко други потегне везе и запосли их (иако је то одавно “рецепт” за запошљавање), већ треба да искористе сваку прилику која им се пружа. Пројекат “Стартап Српска” била је сјајна прилика, штета што је није зграбило више њих.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
