(Не)искоришћени потенцијали
Предјели од којих у сваком дијелу Српске застаје дах, чисте ријеке и планински ваздух, уз 37 језера шанса су за додатни развој туризма код нас, од кога могу или већ имају велику корист локалне заједнице, али и мали пољопривредни произвођачи.
Од чаробне Уне и Сане, до Врбаса и Дрине, па све до Требишњице, националних паркова те планина и културно-историјског насљеђа, све је то само дио благодети са којим се можемо похвалити, али дефинитивно нисмо довољно искористили потенцијале.
Ипак, да би се привукли туристи, потребно је пуно урадити, а податак да чак 21 локална заједница нема локалну туристичку организацију говори нам само једно, природна богатства су ту, али недостаје новца.
Но, ни постојање општинских туристичких организација не мора да значи нужно успјех, много је важније да до неке локације имамо добар пут, да све то прати коректан ресторан и добра услуга те да имамо гдје да купимо сувенир уз пратеће садржаје.
Туризам се код нас често занемарује или омаловажава, јер се гледа кроз призму популарне дестинације и мегаломанских пројеката.
Битан је за све слојеве друштва, од бизнисмена који зарађује милионе до баке која на пијаци продаје суве шљиве и купине на импровизованом штанду. Уз то туризам запошљава директно, али и нуди људима алтернативне могућности за додатну зараду.
Туристи воле да се упознају и са помало заборављеним инструментима, шаргијом, гуслама и диплама. Интересује их и како су некада баке припремале специјалитете који су изашли из моде, али и у чему је тајна вијека постојања бањалучког ћевапа те колико је труда потребно да би био направљен сир из мијеха, који је у Херцеговини неизоставан уз вино.
Туризам индиректно може сачувати и одржати село. Многа огњишта нису угашена, јер је неко кроз туризам пронашао разлог да реновира оронулу кућу, очисти чатрњу из које касније пије воду, засади воћњак, јер гости воле да пробају ракију, попију чашу вина и продају храну специфичну само за тај крај. Туризам је важан малом пољопривредном произвођачу, који ће тако сигурно продати свој производ, као и великим хотелским ланцима и ресторанима, гдје долазе стотине људи, свакоме на свој начин.
Српска није предодређена за масовни туризам, али зато јесте за етно, авантуристички туризам и бијег од градске вреве у природу.
Странци приликом посјете нашој земљи траже активни одмор, желе да уживају, али да би био повећан број туриста морамо поправити инфраструктуру.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
