Неефикасност

Из године у годину понавља се иста прича, а то је да се оно што зада неко "изнад" не пије много воде.

Институције се понашају као да постоје саме за себе и као да не треба да одговарају за било шта, било коме.

Још срамотније је то што поједини министри не поштују одлуке за чије су доношење и сами гласали.

Тако у прошлој години имамо гомилу неспроведених задатака, а да се и не спомињу они који нису изричито задати, али би требало да се подразумијевају.

Да закључци Савјета министара БиХ представљају неке крупне и компликоване задатке, можда би и могло да се нађе оправдање за њихово неизвршавање. Међутим, то су најчешће смјернице или једноставне техничке ствари које се морају спровести, али се и то не успијева урадити.

Тако министар за људска права и избјеглице БиХ Дамир Љубић није успио да припреми чак ни одлуку којом ће бити одређена висина накнаде за рад чланова једне од комисија.

Ни некадашњи министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић не може се похвалити ефикасношћу у испуњавању закључака, јер није успио да процијени које су реформе потребне у контролама хране. И њему су оправдање били застоји код других.

Ништа боље није радио ни министар комуникација и транспорта БиХ Дамир Хаџић који приликом израде законских и подзаконских аката није тражио мишљење Агенције за равноправност полова БиХ.

Министар иностраних послова БиХ Златко Лагумџија није лани успио ни да заврши разграничење земљишта бивше СФРЈ у Анкари са Србијом.

Сви они, а и други који нису радили на извршавању задатака имали су своја оправдања за то.

Пребацивање одговорности с једних на друге основни је састојак свих извјештаја у којима се мора објаснити зашто нешто није урађено.

То је основни и једини разлог зашто је администрација БиХ у највећем броју случајева неефикасна. Јер ако ни најједноставнији задаци не могу бити спроведени, шта тек рећи о оним компликованим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.