Недозрели Комшић
Већ одавно је познато да хрватски члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић не зна шта хоће од своје политичке каријере, сумануто увијек изнова тражи и преиспитује, али је исто тако и више него очигледно да има и те каквих проблема у односима са Србијом.
Од када је ступио на политичку сцену Комшића посебно тангирају питања у вези са односима БиХ и Србије, али и она која се тичу унутрашње политике те земље. Ово Комшић врло често, рекло би се и пречесто, испољава врло паничним потезима.
Комшић је, ево, у његовом узбуђењу због судског поступка за рехабилитацију Драже Михаиловића који је при крају пред Вишим судом у Београду. Замислио је Комшић да, ако Дража буде рехабилитован, он повуче амбасадора БиХ из Србије. Замислио, али није размислио да то није могуће без консензуса у институцији у којој покушава да буде више него што заиста и јесте.
Поставља се питање шта уопште Комшић има с рехабилитацијом Драже, када је то унутрашње питање Србије?
И раније је Комшић као опарен скакао на дешавања у сусједној земљи. Сјетимо се само да је у вријеме прве демократске власти у Србији, када је премијер био Зоран Ђинђић, самоиницијативно поднио оставку на мјесто амбасадора, јер му ни таква Србија није ваљала.
Умијешао се Комшић у унутрашње питање Србије и када је ухапшен Ратко Младић, те процјењивао какви су или нису услови за улазак Србије у ЕУ, те колико су српски званичници способни да их испуне.
Комшићев (не)пријатељки став према Србији спријечио је и потписивање споразума о сарадњи тужилаштава за ратне злочине двије земље. Уз то, то је урадио на сасвим незаконит начин. Поновио је то у фебруару ове године, када је одбацио договор предсједника Србије и Хрватске Бориса Тадића и Иве Јосиповића да се процесуирање одговорних за ратне злочине олакша међудржавним споразумима по којима ће се одговорни за злочине процесуирати у земљи у којој имају пребивалиште.
Да је овај Комшићев потез апсурдан, не треба ни помињати.
Отишао је и даље, па се успротивио и кандидатури Вука Јеремића за предсједавајућег Генералне скупштине УН и направио циркус својом оставком у СДП-у.
Послије свега, очигледно је да је Србија једини проблем и једина тачка интересовања Комшића. Човјека тешко болесног од мржње и предрасуда ни не занима шта се дешава у БиХ, у СДП-у којег је за 24 часа и напустио и поново пригрлио, ни то што га Хрвати, а ни други, не воле ни да виде...
Да нема Србије, Комшић једноставно не би имао чиме да се бави. Смисао његовог политичког ангажмана је борба са Србијом, са свим што из ње долази или се из ње чује...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
