(Не)достижна правда

Махмуљин је особа против које већ дуго постоје, одмах послије Атифа Дудаковића, најјачи докази, документи, видео-записи и свједоци за одговорност и повезаност са ратним злочинима почињеним над припадницима српског народа током рата у БиХ. Према тим документима поодавно пристиглим из Хашког трибунала, исто као и према онима које је Мирсад Кебо доставио Тужилаштву прије годину, Махмуљин је већ давно требало да буде ухапшен, процесуиран и осуђен.

А зашто није, постоји више разлога, од политичких, лично-заштитничких, опструкцијских, до оних острашћено осветничких и сумњиво професионалних.

Све те негативности које су и у другим предметима већ одавно иманентне Тужилаштву БиХ, породице страдалих спремне су да забораве у овом случају, али само ако спектакуларно хапшење Махмуљина не буде и завршено само на том хапшењу.     

Наравно да је привођење Махмуљина шок и за њега и за Дудаковиће попут њега јер се до сада подразумијевало да су злочини почињени над Србима некажњиви. Наводно су почињени у самоодбрани од наводног агресора због чега су припадници српског народа били обиљежени као лоши момци, кривци, и тиме предодређени за правни одстрел, што је до сада било правило.

То доказују и десет пута дуже затворске казне које су за ратне злочине добили припадници српског народа, од оних којима су, занемариво, кажњени злочинци из бошњачког народа. Само то је био велик разлог хапшење Махмуљина изазове огромно изненађење бошњачких функционера. Јер њих не занимају чињенице које кажу да је Махмуљин командовао одредом "Ел муџахедин" кад су припадници те јединице убили 50 српских заробљеника, а иживљавали се на њих још 20.

Њима није важно то што је Махмуљин поступао противно одредбама међународног хуманитарног права и женевских конвенција јер је, према њиховом мишљењу, тако морао да чини у борби против наводног српског агресора.

Зато је историјски важно да коначно, бар у овом случају, тријумфују право и правда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.