Недостижна правда

Док су у РС незадовољни радом те институције, у ФБиХ и у институцијама БиХ ни по коју цијену не желе да ограниче дјеловање Суда БиХ иако је његов и рад Тужилаштва БиХ један од најважнијих разлога за покретање референдума у Српској.

Да ставови о питању надлежности Суда нису нимало приближени, потврђују и приједлози законских рјешења који су полазни основ за реформу правосуђа БиХ кроз структурални дијалог.

Након министарског састанка у септембру у Бриселу прихваћено је да верзија закона из Владе РС и Савјета министара БиХ буду основ за израду коначног рјешења.

Међутим, ове двије верзије разликују се управо у спорним питањима.

РС тражи да Суд БиХ поступа по кривичним дјелима дефинисаним искључиво Кривичним законом БиХ и другим законима усвојеним од стране Парламента БиХ.

С друге стране, из институција БиХ траже да, поред ових дјела, Суд БиХ буде надлежан и за кривична дјела дефинисана ентитетским законима.

Пет година потрошено је на вођење структуралног дијалога, а ставови о питању надлежности правосуђа БиХ нису приближени.

Иако из власти изражавају оптимизам да ће доћи до договора, у пракси је то мало вјероватно.

За сада је усаглашено оснивање Вишег суда БиХ, који ће замијенити Апелационо одјељење Суда БиХ, мада није договорено да ли ће бити у Бањалуци или Мостару.

Високи судски и тужилачки савјет БиХ сутра би требало да се одреди и по једној и по другој верзији закона, након чега би опет требало да се састану министри и размотре све одредбе.

Оно што је сигурно је да, док се дефинитивно не разграничи ко шта ради и ко кога процесуира, неће бити помака у враћању повјерења грађана Српске у правосудне институције БиХ. За сада је правда на нивоу БиХ за њих недостижна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.