(Не)достижна правда
Aко је тачна народна изрека да је правда спора, али достижна и ако важе међународне конвенције према којима ратни злочин не застаријева, онда ће породице 364 жртве у Мркоњић Граду, које су за 117 дана окупације подручја ове општине ликвидирали припадници Оружаних снага Хрватске и ХВО правду, једнога дана, ипак дочекати.
Наиме, многима у Сарајеву и Загребу, али и у Хашком трибуналу очито није стало до правде, јер како другачије протумачити чињеницу да 14 година од злочина у јесен 1995. године над 181 српским цивилом и војником ексхумираним из масовне гробнице у Православном гробљу у Мркоњић Граду нико још за злочин није одговарао. Можда је још поразнија чињеница то што нико у Суду БиХ ни прстом није мрднуо да би се почело са процесуирањем наредбодаваца и извршиоца злочина.
Као да српске жртве нису жртве. Зар докази и обимна документација, тешка више од 40 килограма коју је прије десет година тадашњи Биро Владе РС за сарадњу са Хашким трибуналом доставио Тужилаштву у Хагу није била довољна да истражитељи нешто ураде? Доказа је било на стотине, а патолог др Зоран Станковић који је са стручњацима са Војномедицинске академије из Београда око два мјесеца обављао обдукције тијела, утврдио је да су над жртвама чињени злочини које нормалан људски ум не може да разумије.
Људи, жене и дјеца убијени су тупим предметима и маљевима. Жртвама су разбијане лобање, оштрим предметима сјечене руке, ноге... Био је то стравичан призор за патологе, истражитеље, а нарочито за породице жртава.
Сву документацију послије неколико година "купљења прашине" по фиокама, Хашки трибунал вратио је у Суд БиХ у Сарајеву, а документацију је Суд "похранио".
Сва настојања истражног тима МУП-а Републике Српске, мркоњићке општине, Савеза логораша, родбине жртава да Суд БиХ коначно покрене питање процесуирања ратног злочина над недужним жртвама у Мркоњић Граду остали су узалудни. Једноставно, неком у Сарајеву стратешки је циљ да се одуговлачи са предметом за злочине у мркоњићкој, али и сусједним општинама Крајине.
Зашто? Да ли се неко плаши можда да ће се ако дође до процесуирања злочинаца из Мркоњић Града промијенити суштина рата у БиХ, јер ће тада недвосмислено бити доказано и потврђено да су Хрватска и њена војска били агресори у БиХ? Да ли је некоме можда мало 364 жртве и 1.608 спаљених и порушених кућа?
За породице жртава трачак наде појавио се недавно када је Савез логораша РС комплетну документацију о ратном злочину почињеном над Србима у Мркоњић Граду доставио Тужилаштву за ратне злочине Србије. Породице жртава од тога тужилаштва очекују да предузме конкретне мјере на процесуирању одговорних и извршиоца злочина.
И питају се има ли правде.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
