Нечастан позив

Реално гледајући, никаквих објективних разлога за такав Караџићев потез нема, јер се зна да је Додик током рата био посланик опозиције у Народној скупштини РС и у дешавања упућен мање него 60 и нешто СДС-ових посланика. Посебно у тајне политичког врха, којима није имао приступ.

Зато би Караџићеву жељу да му “Додик помогне да докаже да између 1991. и 1995. године није постојао заједнички криминални подухват да се протјерају муслимани из подручја под контролом РС, као што то тврди тужилац” много прије могло и требало да испуни неко из најужег круга његових пријатеља и сарадника.

Јер како би Додик, посланик опозиције, могао и о чему да свједочи и за и против када то није могао ни први предсједник Владе РС.

Наиме, Бранко Ђерић, који се у понедјељак појавио у судници, јасно је и истинито рекао да је Караџић, као предсједник СДС-а и предсједник Предсједништва у то ратно вријеме, имао сву власт те да је РС, иако је формално имала колективно Предсједништво, била партијска држава.

Ђерић је прецизирао да ја Караџић сматрао да је он сам Влада РС и да он и људи око њега треба да одређују политику, наглашавајући да је Влада била технички додатак, а не тијело које креира политику. Због тога је Ђерић и одлучио да се повуче.

Зато је, најблаже речено, лицемјерна Караџићева тврдња изнесена у писму Додику у којој каже да “Ваш положај члана опозиције у Скупштини у то вријеме чини Вас посебно погодним да пружите доказе о томе шта су, по Вашем мишљењу, били циљеви наше владе”.

Тешко да би о циљевима те и такве владе могло да говоре и министри, јер је она била, како каже Ђерић, само технички додатак, а да је Караџић сматрао да је он сам Влада.

Зато се Караџићев позив Додику може схватити искључиво као његово смишљено укључивање у предизборну кампању у Српској, наравно на страни и у корист СДС-а, уз покушај потпуне злоупотребе Додика.

Колико год то било невјероватно, има истине у томе да многи у ФБиХ Додика виде као већег непријатеља чак и од Караџића, само зато што је Додик Српску повео путем успјеха. Нека то и остане тако, а Караџић, кад већ очигледно жели да утиче на изборе у РС, нека за свједоке одбране зове своје блиске сараднике и политичке насљеднике. И наравно, све оне високопозициониране кадрове тог времена којима је омогућио да се енормно обогате и у благодетима тог новца уживају и данас.

Aко већ није имао снаге да слиједи примјер Биљане Плавшић и поштеди РС притисака и санкција, него је годинама шетао по Србији маскиран у љекара алтернативне медицине, био би ред да барем сада докаже да је Српска, ипак, важнија од његовог интереса. Aли, на жалост и то, јер да је патриота не би звао у Хаг садашњег предсједника Српске, иако добро зна да он о тим работама свједочити не може ништа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.