(Не)ажурност
Интернет сајтови данас су постали нешто уобичајено, нешто што готово сваки информатички писмен човјек прати свакога дана како би дошао до нових информација. Колико ко и у којем обиму, чита садржаје различитих сајтова, зависи од личног избора.
Оно што је постала пракса откако је интернет конекција постала доступна на сваком кораку, јесте то да су представници разноразних институција увелико почели да се ослањају на "чари" интернета приликом комуникације са широким народним масама. И то је нормално у свим земљама савременог свијета, али не и у БиХ, односно у појединим њеним институцијама. Сви они становници, које интересују одређене информације у вези са пословима институција БиХ, не могу о томе да се информишу путем интернета. Зашто?
Зато што руководиоци појединих институција БиХ нису свјесни да је и за то дошло вријеме и да се обавјештења не пишу више на зидовима задруга, већ интернет портала.
У супротном не би дозволили да на сајтовима институција којима руководе у рубрикама "новости" и "актуелности" стоје информације објављене још прије неколико мјесеци, па чак и прије годину.
Тако ако хоћете да знате шта се дешавало прошле године слободно отиђите на сајтове Комисије за концесије, Aгенције за полицијску подршку, Aгенције за антидопинг контролу, Дирекције за економско планирање и многе друге мање или више битне. Стручњаци кажу да данас један сајт може ажурирати апсолутно свако ко има "имало у глави". Кориснички интерфејси постали су толико једноставни да само отварање имејл адресе може бити компликованије од ажурирања. Уредно ажуриран интернет сајт уосталом има чак и сваки иоле пристојан кафић у овој земљи. Aжурност сајтова не зависи нимало од вјештина које запослени у одређеној институцији имају, што руководиоци често користе као оправдање, већ једноставно од (не)организације.
Данашње руководиоце, међутим, не занима на шта троше буџетске паре, а још мање их занима да ли ће бити на услузи онима којима су намијењени, становницима државе нам БиХ.
Руководиоци који не схватају важност интернет презентације, једноставно треба да посјете сајтове у надлежностима земаља региона и Европе. Можда тада и "укапирају" да је у данашње вријеме и те како потребно комуницирати са корисницима путем интернета. A старе, бајате, истрошене информације на сајтовима државних институција нису за похвалу никоме.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
