Неадекватни уџбеници

Ако је судити према претходним годинама, план за нове уџбенике који доноси Министарство просвјете и културе РС би врло лако могао остати само мртво слово на папиру. Вишегодишња незаинтересованост домаћих аутора да креирају нове уџбенике надлежне ставља пред зид који је тешко срушити. Овогодишњем конкурсом Завода за уџбенике и наставна средства траже се рукописи за већину уџбеника као и претходних година.

Због тога ђаци и професори у средњим стручним школама већ дуже вријеме кубуре са неадекватном литературом. Како би имали квалитетну наставу, професори су приморани да припремају скрипте и презентације на часовима, а ученици неизоставно морају истраживати по интернет сајтовима ако желе савладати градиво.

Зашто је то тако и шта утиче на мањак воље домаћих предавача за научним радом нико прецизно не зна. Можемо претпоставити да је главни кривац за овај проблем, као и бројних других у животу, новац. Наставници и професори немају мотив за креирање нове школске литературе јер им слаба продаја уџбеника не доноси добру зараду. За писање било какве књиге потребно је пролити много зноја, уложити труд, знање и вријеме, а када крајњи резултат таквог рада није значајна свота новца, разумљиво је зашто је жеља минимална.

Било би лицемјерно у данашњем времену осудити професоре што не пишу књиге само зарад научног признања. Међутим, ако је разлог неписања уџбеника мањак знања професора, онда се треба запитати докле је дошло и куда иде наше школство. Ако један универзитетски професор није у стању да састави уџбеник за биологију, географију или математику, има ли смисла да носи ту титулу?

Ипак, који год разлог да стоји иза овог озбиљног проблема надлежни морају да га открију и ријеше, јер ученици не могу испаштати и сами тражити литературу из које ће да уче. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.