Не звони!

Маријана Миљић Бјеловук
Не звони!

На стотине милиона марака не заврши у буџетима јер поједини порески обвезници скривају обавезе, не пријављују их те користе разне малверзације на путу избјегавања плаћања пореза и других намета. Иста ситуација и је са разним додацима на плате радника. Велики број послодаваца не плаћа те додатке иако у закону пише да требају и морају.

Тачан број за колико је оштећен буџет институција БиХ, ентитета и колико радника не прима све што им припада немогуће је саопштити, јер нису сви порески обвезници предмет контрола, док са друге стране поједина предузећа прибјегавају и добро провјереној методи поткупљивања оних који их контролишу. Тога је било одувијек, има сада, а биће сигурно и будуће.

Међу привредницима се добро зна ко и за колико се може поткупити како би му било опроштено оно што је морао да плати држави и раднику.

Те приче стигну и до запослених који већ годинама слушају како је боље и на десетине хиљада марака дати инспектору него исплатити све оно што припада ономе ко им ствара профит. И тако и буде на крају.

Због тога имамо нелојалну конкуренцију и разочараност оних који немају мрље у свом пословању, јер док некима инспектори гледају кроз прсте уз коверте пуне марака, њима се не прашта ни најмања грешка.

Не прашта се, јер нису спремни на прљаве потезе којима посежу ови први, који се не либе да издвоје на десетине хиљада марака да почасте онога ко им је дошао да прелиста папирологију. Не либе се да издвоје толико новца, јер је сигурно да су на штету државе, али и запосленог узели вишеструко више. Због тога поједини имају камионе, авионе, станове и куће и ко зна шта већ све широм Европе.

Осим тога, зна се и на чија врата инспектор не смије да зазвони. Иако грешком позвони, убрзо се врати, јер у многе канцеларије добро познатих фирми се не улази. И ако уђе, убрзо буду потегнуте добро познате везе, да још брже изађе.

У приче надлежних да нема поштеђених и да су сви једнаки, да морају да поштују слово закона нико више не вјерује, јер поштеђених има и биће их. Да их нема ситуација на домаћем тржишту била би много другачија, буџет би био пунији, а радници не би бјежали главом без обзира од домаћих кабадахија, који се годинама богате на њиховим леђима.

Наравно за највећи дио милона, а на штету буџета и радника, можемо да захвалимо партијским, родбинским, кумовским и ко још зна којим све везама. Све те “везе” довеле су до тога да је тржиште БиХ пуно корупције и криминала. Јердино смо у томе први на свим свјетским љествицама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана