Не вјеруј НАТО-у ни кад дарове носи
Република Српска и Србија већ деценијама памте НАТО бомбардовање и тоне бомби које су без икаквог разлога бачене на већ ратом ојађено и исцрпљено становништво. Све општине некадашњег Српског Сарајева засуте су НАТО пројектилима од којих су трећина биле бомбе са осиромашеним уранијумом, од којих су и у вријеме бомбардовања побијени недужни људи, а они који су преживјели осуђени су на дугогодишња лијечења од различитих карцинома и тихо умирање.
Посљедице бацања НАТО бомби са осиромашеним уранијумом трпе и дјеца чији су родитељи били изложени дјеловању убица из ваздуха. Ревносни хроничари ових догађања тврде да је годинама становништво ових дијелова умирало у тихим мукама и да су гробља расутих Срба који су напустили општине некадашњег Српског Сарајева препуна жртава НАТО бомби. За овај злочин ни до данас нико није одговарао, а НАТО моћници су нудили преживјелим жртвама различите дестинације и бенефиције по свијету само да би их ућуткали.
Посљедице овог невиђеног злочина трпе и бројни НАТО војници који су по слову команде морали да слушају своје претпостављене и учествују у овим невиђеним антицивилизацијским работама моћних земаља предвођених Америком.
Осиромашени уранијум дјелује вијековима, па стога није тешко предвидјети да здравог живота на овим теренима неће бити никада.
И док жртве и научници настоје да објелодане истину о овом невиђеном злочину, да генерацијама које долазе предоче доказе који не смију да се забораве, НАТО наставља да нас бомбардује причом да треба да им се придружимо и будемо под њиховим окриљем. Свако онај ко би на такав савез Републике Српске и српског народа дао зелено свјетло не чини засигурно ништа друго до наново бомбардује и живе и мртве страдалнике ових злочинаца из ваздуха. Сагласност за улазак у НАТО није ништа друго до загрљај са џелатима и опрост свим злочинима чије посљедице ни најгори песимисти не могу предвидјети.
Оно што је неоспорно је чињеница да нам такви заштитници нису потребни и да све њихове бенефиције и обећања која нуде нису вриједни суза које и данас, готово четврт вијека касније, лију и дјеца и родитељи жртава које је њихово дјеловање донијело.
Стога је она стара “Не вјеруј Данајцима ни кад дарове носе” - у овим обећањима оних који хоће да нас увуку под своје скуте јасна и недвосмислена. Бомбардовање на крају прошлог вијека, као и ово актуелно, политичко, није ништа друго до ново убијање оних који су преживјели бомбе средином деведесетих. +++
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
