Не сам, Сифете!

Ове ријечи, које је изговорио на фудбалској утакмици Југославија - Бугарска (3:2) 21. децембра 1983. у Сплиту, као да је чувени спортски коментатор Младен Делић упутио министру одбране у државној заједници БиХ Сифету Поџићу, а не некадашњој ведети Сафету Сушићу.

Сифет је, спортским жаргоном речено, дриблао и највјероватније предриблао сам себе. Заборавио је колеге, српску “полутку” Мирка Околића и хрватског “везњака” Мију Крешића, кренуо сам у напад и прошао као Сушић у Пољуду, изгубио лопту.

Отказао је Поџић војну вјежбу између “сиротих” Оружаних снага БиХ и Војске Србије. Економски, војска у државној заједници слабо стоји. Истрошила се током вјежби са оружаним снагама, Сарајеву омиљених, Сједињених Америчких Држава па нестало маски против короне, маневарске муниције, униформи отпорних на “ковид”... А када је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик не тако давно говорио да оружане снаге нису ни потребне и да су само економски терет, бошњачки политички естаблишмент је гракнуо да без војске нема ни државе. Ето, каква војска, таква и држава - јадна и биједна.

Поџићев изговор о пандемији је такође смијешан. Било је короне и када су вјежбали љетос са Американцима па није сметала. Послије тога је процурила прича да су појединци из Оружаних снага БиХ послије увјежбавања са братском америчком војском не само тражили ПЦР тест већ и тестове на сиду.

Препао се Поџић заједно са својим менторима Жељком Комшићем, Шефиком Џаферовићем и Бакиром Изетбеговићем да ће Војска Србије тобож направити окупацију дијела БиХ или ће заборавити који комад оружја у Републици Српској па ће она тим истим средствима направити сецесију.

Ма, немојте се бојати. Нема потребе за такав страх. Одбрана српског народа у Републици Српској је свакако уткана у Устав Републике Србије, тако да нам тренутно оружје не треба нити је у плану било каква окупација.

Сифет дрибла сам, Комшић каже да има право да наступа појединачно, Бисер(к)а Турковић такође глуми индивидуалца, али нико од њих да схвати да својим потезима забијају аутоголове. Успјели су да згаде државну заједницу БиХ српском, богами и хрватском народу до те мјере да и сада одзвањају ријечи Младена Делића: “Па, људи моји, да­ ли је то могуће?”  Добро питање је да ли је могућа таква држава по вољи само једне трећине њених становника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.