Не питам те, не питај ме
Доласком на одређене позиције у институцијама власти свако од изабраних/именованих добија права и обавезе, али код нас се оправдано стиче утисак да само добијају права и вртоглава примања у односу на обичне “смртнике”.
Рад сваке институције је, или би барем требало да буде заснован на правилима и прописима како би се знало ко шта и како треба да ради, чега да се држи и како да поступа у редовним и ванредним ситуацијама. Пракса је, нажалост, небројено пута показала да они који су засјели у добро плаћене фотеље нису дорасли тим мјестима и да нам је заправо због тога овако како јесте. Неизвјесно на бројним адресама.
Занимљив однос снага на терену показао је одговор на једно од посланичких питања у Парламенту БиХ. Један посланик је, наиме, затражио податке ко и на који начин одређује ко ће од посланика да иде и на која службена путовања, а те податке је затражио од колегијума Парламента. Пристигли одговор је био у рангу хладног туша - посланици по пословнику не могу постављати питања посланицима, па самим тим ни члановима парламентарног колегијума.
Прописима је назначено да посланици имају право да питања постављају и подносе иницијативе Савјету министара БиХ, те другим субјектима из њихове надлежности.
Не улазећи у то да ли је претходно посланичко питање у духу предизборне кампање или свјесног игнорисања добро знаних прописа у Парламенту БиХ, јасно је да је у неким случајевима у овој земљи најважније да се нико ништа не пита јер одговори могу да на површину изнесу веома, веома чудне ствари.
Актуелни сазив Парламента БиХ броји посљедње “радне” дане у овом четворогодишњем мандату. И нису се прославили јер су мандат обиљежиле тешке ријечи и веома лоши резултати, уз енормне зараде.
Није сувишно на сваком кораку поновити да парламентарци на том нивоу власти мјесечно подебљају новчанике у просјеку са 5.000 марака, а појединци добаце и до 7.000 КМ. И они су ти који причају како се тешко живи у БиХ, а када им се само и помене смањење плате, увијек се у прописима нађе одредба која каже да то, ето, баш и није лако. Што и није баш тачно, под условом да постоји воља и жеља.
У БиХ многе коцкице још нису дошле на своје мјесто јер смо већину времена провели гледајући дуеле за личне интересе, а не за опште добро, јер је јасно да се многи воде паролом - не питам те, не питај ме!
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
