Не окрећимо главу од проблема

Посљедњих мјесеци у БиХ су забиљежена два оваква случаја која су потресла јавност, која се пита шта се деси људима па се одлуче на такав корак.

Случај из Фоче, у којем је починилац чак најавио злочин позвавши кћерку да јој каже да “неће бити ни њега ни супруге”, звони као аларм за узбуну да је “нешто труло у друштву” које не види проблеме комшија и ближњих.

Узроци оваквих трагедија могу бити многобројни и комплексни, укључујући економску неједнакост, недостатак подршке у заједници, те нездраве партнерске односе.

Истраге оваквих случајева показале су да су често присутни и немаштина, неразумијевање и патолошка љубомора као окидачи злочина.

Због тога је улога друштва и институција кључна у препознавању и пружању помоћи особама које су у ризику од насиља у партнерским односима. Недовољна подршка и недостатак правовремене интервенције могу допринијети ескалацији ситуације и трагичним исходима, а реакција и помоћ указана на вријеме може спасти нечије животе.

Зато је важно прихватити да друштво као цјелина, али и ми као појединци, сносимо дио одговорности. Недостатак емпатије и активног учешћа у рјешавању проблема у нашим заједницама може створити окружење које допушта насиље.

Породичне трагедије свакодневица су у цијелом свијету, а, нажалост, ни наше друштво нимало не заостаје у овим црним трендовима. Љубомора супружника и психички поремећаји, али и скривање и гурање проблема под тепих све чешће су окидач за најбруталнија и најмонструознија дјела међу најмилијима. Често у немогућности да се суоче са властитим страховима и проблемима, појединци падају у амбис те умјесто да затраже стручну помоћ, дижу руке на најмилије и тако празне годинама нагомилане фрустрације због проблема који су  скривани од очију јавности.

Да би овакве ствари престале да пуне рубрике црних хроника у новинама, неопходно је посветити више пажње менталном здрављу становништва  и спречавању лоших навика.

Друштво и породица морају да његују здрав начин живљења и међусобног уважавања и разумијевања. Осуда других и жмурење на њихове недаће неће донијети ништа добро, већ ће само продубити јаз међу људима, од којих неки неће знати како да га попуне и превазиђу без конфликта.

Важно је да институције, али и свако од нас препозна своју улогу у промовисању безбједнијег окружења за све чланове друштва. Најважније је да не окрећемо главу од комшија, а поготово од наших ближњих. Изрека “Прво погледај у комшију па у сунце”, изгледа да је одавно застарјела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.