Не одустај
Јесте у питању излизана флоскула, али није згорег поновити да се не тако давно пуно здравије живјело.
Није било толико хемије у храни, “у набавку” се ишло на село, било је мање аутомобила па се више шетало и проводило вријеме у природи.
Учило се из књиге “1.000 зашто 1.000 зато”, без непотребног буљења у екран. Није било “Пепе прасета”, јер су родитељи читали сликовнице дјеци.
Они мало старији нису кришом куцкали СМС поруке испод клупе, већ прелиставали нови број “Темпа” или “Хупера”.
Телевизор је био један од ријетких извора зрачења, осим ако нисте живјели испод далековода, а данас мобилне телефоне по читав дан носимо у џепу, уз ноћно држање близу главе, да случајно не бисмо пропустили аларм.
Живјело се срећније, без модерних болести проузрокованих стресом и све бржим животом. Због свега наведеног и не чуди што сваки трећи пар има проблем са стерилитетом.
Ма колико поразно звучала, за велики број оних који константно покушавају, а резултата нигдје, то је неминовна реалност, против које (углавном) не могу да се боре. Због оног “углавном”, ипак, не треба одустајати.
Није рјешење моментални рестарт са враћањем на природна подешавања без телефона и модерних пошасти, јер се из ове коже не може.
Када су већ омогућена бесплатна три покушаја, парови треба да се одлучују и на мање традиционалне методе и покрећу поступке вантјелесне оплодње, па на тај начин покушају да стерилитету стану у крај.
Прелијепо је чути податак да је у Херцеговини, од оснивања Удружења породица са проблемом стерилитета, рођено 180 беба из епрувете. То су све здраве бебице, неке сада већ и одрасла дјеца.
Међутим, плач беба у појединим локалним заједницама је и даље права ријеткост. И док бијела куга годишње збрише готово цијелу општину, све је мање парова који се одлучују на друго или треће дијете.
Зато је константна подршка државе пронаталитетној политици можда и најважнији стуб за очување друштва и здраве, многобројније заједнице.
Она никада не смије бити тема за дневнополитичка поткусуривања. Треба увијек да се истиче као позитиван примјер и да буде на насловним страницама као вјетар у леђа оним обесхрабреним, јер је жеља многих да у наручје узму сина или кћерку потиснута због недостатка новца, између осталог, да би платили процедуре вантјелесне оплодње.
Уз сву жељу и добру вољу раније су одустајали, јер нису могли даље. Важно је да сад сви знају да нису сами и да се ипак може.+
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
