Не дамо своје
Отимачина српске имовине на подручју ФБиХ наставља се из дана у дан и све оно што се годинама уназад ради испод жита тамошње власти покушавају да легализују доношењем закона.
Оно што није порушено и спаљено у рату, сада, у миру, покушавају да отму “легалним” путем. Најновији примјер отимачине јесте измјена закона о продаји станова на које постоји станарско право, а који на крају води ка томе да ће хиљаде Срба остати без пријератног крова над главом у ФБиХ. Углавном је ријеч о војним становима који су додјељивани бившим припадницима ЈНА.
У Републици Српској такви станови враћени су пријератним власницима. Међутим, то у другом ентитету није случај. Упућени тврде да је ово већ виђен сценарио и да су Срби по истом рецепту остали и без имовине у Хрватској.
И није ово једини примјер како Србима отимају огњишта. Чак 400.000 њих, махом расељених по Србији, имају власништво над имовином у ФБиХ. Све оно што није уништила људска рука у рату, уништава систем који функционише накарадно и који у миру отима српску дједовину.
Проблем је настао када је ФБиХ почела са хармонизацијом земљишно-књижних листова, гдје, за разлику од Српске, не практикују слање позива сваком уписаном власнику и посједнику да би могао да заштити своја права и буде уписан тамо гдје постоји правни основ у новој евиденцији, већ број парцеле објављују у службеним гласницима.
Покретањем процеса оснивања новог катастра Срби су дошли у ситуацију да, уколико не виде на вријеме ту информацију у службеном гласнику и не јаве се, њихова дједовина буде укњижена на БиХ и да остану без свог парчета земље. Очигледно је мало било отимачине у рату, па су неки себи дали за право да отимају и сада, у миру.
Јер, све ово што се ради, од хармонизације земљишно-књижних листова до измјена закона о продаји станова на које постоји станарско право, није ништа друго него отимачина земље која је вијековима била српска.
И сада, као и небројено пута раније, очи повратника и оних који су нова гнијезда свили тамо негдје преко Дрине упрте су у Републику Српску и Србију, које чине све да сачувају српску имовину и помогну колико-толико да се локалне заједнице са већинским српским становништвом у ФБиХ развијају. То је једина шанса да оно што су наши прадједови вијековима раније градили и стварали остане и нашој дјеци.
Ако изгубимо земљу, језик и писмо, изгубићемо себе, а то не смијемо да дозволимо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
