Не дај, Боже, земљотреса

Дарко Грабовац
Не дај, Боже, земљотреса

Под Бањалуком је поново подрхтавало тло. Сеизмолошка станица на Бањ брду регистровала је у понедјељак, 64 минута послије поноћи земљотрес јачине 3,7 степени по Рихтеровој, односно пет степени по Меркалијевој скали. Епицентар је био на десет километара од града у насељу Драгочај.

Становништво је добро осјетило подрхтавање тла. Било је оних које је, присјећајући се ранијих земљотреса, захватила доза панике и страха, а било је и оних којима ова природна појава није прекинула сан. На срећу, штете на објектима није било.

Послије потресних слика из Јапана и присјећања на раније катастрофалне потресе Бањалучанима је земљотрес практично стални мач над главом.

Вратиле су старијем и становништву средњих генерација у ноћи између недјеље и понедјељка слике разрушеног града, који је 27. октобра 1969. године погодио потрес јачине 8,5 степени по Меркалијевој или шест степени по Рихтеровој скали. Практично била је то серија јаких потреса чији је епицентар био 20 километара испод града. Снажни удари девастирали су град. Према званичним подацима погинуло је 15 лица, а 1.117 људи је било теже и лакше повријеђено. Потпуно је уништено 86.000 станова, 266 школа, 146 културних установа, привреда је била уништена.

Сјећају се Бањалучани и серије јачих земљотреса 13. августа 1981. године, када је најјачи удар износио између седам и осам степени Меркалијеве скале, магнитуде, у епицентру, од 5,4 степени по Рихтеровој скали.

Једна од карактеристика Бањалуке је да се град налази на "трусном подручју". Сеизмогено подручје обухвата појас око града, пречника око 60 километара. Ту је природна, јака, сеизмичка активност. Тектонски блок простире се са истока, преко Клашница и Делибашиног села (Траписта), долином ријеке Врбас према ријеци Сави, на запад, преко Пискавице, Омарске, Бронзаног Мајдана до Хан Кола.

У ноћи 21. мартовског дана потрес поред страха пред становништво поставио и питање како би се данас извукли када би се догодио разоран земљотрес као 1969, када је град опустошен. Ко би и како помогао народу у овим кризним временима, а питање је постоје ли логистика, опрема и људство које би требало да реагује у таквим ситуацијама.

Јапанци су дисциплинован народ и своју муку рјешавају добром организацијом људства и технике, од хеликоптера до робота. A нама, не дај, Боже, јачег земљотреса!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана