Наук Томе Николића
ОВАКО ЈЕ ГОВОРИО ТОМА: Веома је опасно кад се председник једне земље извињава другој у име свог народа. То је обично додворавање које и личи на америчког плаћеника (изјавио Николић 7. децембра 2004. коментаришући извињење Тадића у Сарајеву за злочине почињене у ратовима на простору СФРЈ). А у Скупштини је рекао: "Наиме, нигде у Уставу не пише да се председник Републике у име грађана Србије некоме извињава. То што је урадио Борис Тадић, могао је да уради у своје име, у име своје политичке странке. У име народа и у име грађана председник Републике не сме да се извињава".
Тома је научио наук. Постао је велики и прагматичан политичар. Извинио се. Није научио енглески, али ни краљ не зна српски, па тако ником ништа. Не треба љутити кога је молити. Треба бити и душеван, осврнути се на туђу патњу. Патњу Палестине, рецимо. Недавно је рекао да је судбина Палестине и судбина Србије. Не сумњам, на добром је путу да тако и буде. Не знам да ли више воли радикални исламистички покрет на власти у Палестини, Хамас, или оне из Фатаха, мање радикалне, што не би одмах уништили Израел и побили и протјерали Јевреје, али није ни важно. По инвестиције и партнере се тамо не иде, иде се кад се мора, кад те неко јачи пошаље.
Схватио је Тома наук, тежак наук српски. Одлучио је да не пати за Србију. Шта ће му то? Боље је да Србија пати због њега. И не само Србија, већ сви Срби који нису он. Посебно они с Косова и западно од Дрине. Мене, раба божјег Веселина, Србина и Херцеговца, прогласио Босанцем. Дошло човјеку из стражњице у горњу полулопту главе. Прије тога, чини се, Србе јужно од сјевера прогласио Шиптарима.
Висока је то политика, виша од вас и од мене, не разумијемо ми то. Као ни кад Ивица Дачић оде у Русију по милостињу, па га чика Путин гледа испод ока и пита: "Је ли, Ивице, јеси ли с нама или си с њима?". А Ивица њему о високој политици, смјешка се и љуљушка на тустим длановима. И он је схватио наук од Слободана Милошевића. Боље да Србија пати због њега, него он због Србије.
Зна Тома како заврше они којима је Србија важнија од њих самих, од цара Лазара па наовамо. Кога је молити, није га љутити. Умиљато јаре двије козе сиса. Ко умије, њему двије. Ја нешто контам, кад дође право вријеме, кад Срби на Косову ставе бијеле капице на измучене главе и кад Тома Николић буде миран на својој позицији, да ће војску цара Лазара и његове витезове прогласити агресорима и у њихово се име извинити пријатељској Турској.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
