“Натоизација”

Када је у питању БиХ, Лавров је поручио да је ОХР један од највећих проблема што се БиХ данас налази у политичкој кризи те позвао актуелну америчку администрацију, али и остатак међународних западних актера смјештених на бриселској адреси, да препусти народима у БиХ да сами одлучују о својој судбини. Русија је и за досљедно поштовање Дејтонског мировног споразума, територијалног суверенитета БиХ и конститутивности народа.

Ако се у овоме највише огледа руски малигни утицај на овим просторима, онда би било пожељно да га има још, за разлику од оног западног, који се управо залаже за супротно.

Замјеник Ричарда Холбрука у дејтонским преговорима Кристофер Хил недавно је устврдио да овај мировни споразум потписан 1995. године, у главама америчких званичника тада није замишљен као трајно рјешење.

Управо ова реченица најбоље осликава америчку спољну политику, а која је дијаметрално супротна руском приступу проблема у БиХ. Није битно шта је договорено и потписано, озваничено међународним споразумом, већ оно што се, у зависности од геополитичких циљева, кува у главама званичника из Пентагона, а да би одговорили на “руску пријетњу”. И ту нема демократије, права и правде.

Крајњи циљ је БиХ и Србију “увући” у НАТО те тако црвену линију повући још ближе Русији. И то се ради и поред датих обећања Москви након рушења Берлинског зида, када је Михаилу Горбачову обећано да се овај војни савез неће ни за инч проширити према истоку.

Обећање није одржано. Ново помјерање црвених линија се спроводи ширењем страха од некаквог негативног руског утицаја, а нико не објашњава како се он и у чему огледа. Кроз изградњу гасовода, продају енергената, поштовање међународних споразума....

Сада се нешто слично покушава урадити и у БиХ. Обесмишљава се Дејтонски споразум и све оно што пише у Уставу у БиХ. И то раде дипломате којима су уста толико пуна прича о демократији и владавини права, па и оне из Њемачке.

Све ово је балканске просторе, али и оне који гравитирају према Русији, увело у једно опасно стање. И све док Вашингтон, Брисел, али и Берлин, буду водили једну такву “демократску” спољну политику, Балкан ће бити буре барута. А поготово јер једна од страна у БиХ прижељкује њихов интрвенционизам и протекционизам налик оном из доба Бењамина Калаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.