НАТО за дневну употребу

Као и када је ријеч о многим питањима у овој држави, једну ствар сви су тумачили различито. СНСД и њихови партнери рекли су да је тим документом онемогућено приступање том савезу, из опозиције у Српској галамили су да је ријеч о издаји и да ће БиХ постати чланица НАТО-а, док су пробошњачке странке потврђивале да је БиХ на евроатлантском путу, али су одбацили тврдњу да је ријеч о издаји.

Док се водила расправа на којем је то путу БиХ, ко је патриота, а ко издајник, мало ко се запитао да ли би НАТО једну такву државу, у којој се не зна ни шта је потписано, уопште примио у своје редове.. Бошњаци у Сарајеву као да намјерно жмире и занемарују чињеницу да БиХ, оваква каква је, није ни на каквом путу, него већ годинама зјапи у ћорсокаку.

Јасно је и најпростијем посматрачу да политичког договора, консензуса и јединства када је ријеч о чланству у овом војно-политичком савезу никада неће бити. Ране које је тај савез оставио српском народу су предубоке и, колико год су Срби спремни да опросте, никада неће заборавити.

Ипак, и да замислимо у неком паралелном универзуму да то јединство буде постигнуто, колико је уопште реално да држава која и нема праву војску постане равноправна једној војној сили каква је Америка?

Заговорници НАТО пута, чини се свјесно, занемарују чињеницу да БиХ не испуњава апсолутно ниједан услов за чланство у најјачем војном савезу.

Оружане снаге, са половним оружјем, старијим и од саме државе коју “бране”, кадровским и свим другим проблемима, тешко могу да становништво БиХ одбране од групе миграната, а камоли да учествују у комплексним војним акцијама и мировним мисијама.

Осим тога, БиХ има још неколико кочница на том путу. Први је умањени буџет за одбрану, што је велики проблем узимајући у обзир чињеницу да је амерички предсједник Доналд Трамп критиковао и много веће и јаче државе чланице које су умањиле буџете за одбрану, уз пријетњу ако не почну више новца издвајати да ће САД изаћи из НАТО-а.

Даље, овај савез тражи и друге услове, а узимајући у обзир ниво корупције, безбједносне ризике и неозбиљност система на државном нивоу, јасно је да би тај пут потрајао бар пола вијека.

Када се све ово узме у обзир, једино логично објашњење је да Шефик Џаферовић својим иступима себе често представља као великог евроатлантског заговорника, не би ли за дневне потребе НАТО искористио да прикрије своју ружну ратну прошлост.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.