НАТО игре
НАТО се војно неће мијешати у рат на просторима Украјине. Једна је ово од порука која се посљедњих седмица може чути из ове западне војне алијансе. Друга порука, јесте да они никога неће присиљавати да уђе у овај војни савез. И трећа, а ништа мање значајнија, јесте да се НАТО залаже за мир, безбједност, демократију и просперитет.
Показало се, међутим, да ништа од овог изреченог у пракси “не пије воде”. Цури на све стране. НАТО се и те како умијешао у сукоб Украјине и Русије. Био је уосталом и главни иницијатор и окидач за почетак овог рата. Прво су послали своје инструктуре на исток, обећавајући наивним Украјинцима и куле и градове. Када се закувало, дистанцирали су се, али и наставили да испоручују огромне количине истрошеног и отписаног наоружања украјинској војсци и разним паравојним формацијама, попут “Азова”. Америка је недавно одобрила и нових 800 милиона долара војне “помоћи” Украјини, поручујући како ће рат у овој земљи бити дуготрајан и тежак. Откуд они то знају? Откуд њихови инструктори и данас на “источном фронту” и шта тамо раде?
Сјећа ли се још неко ријечи некадашњег генералног секретара НАТО-а, Хавијера Солане, који је говорећи о цивилним жртвама НАТО агресије и бомбардовања Југославије, исте, без имало покајања и стида, назвао “колатералном штетом”. Е управо то се сада дешава и Украјинцима.
Ни друга порука није искрена. Ширењем невиђене русофобије и страха од руског медвједа, уз упозорења како би руска војска поново могла тенковима доћи до Варшаве, Берлина, или Хелсинкија, те све живо силовати, натјерали су Шведску и Финску да промјене свој досадашњи неутрални статус. У страху су велики очи.
Слично се очекује и од БиХ, али и Србије те се стога из дана у дан појачава “дипломатски” притисак на Београд, а поготово на Бањалуку. Шаљу се нови мировњаци и емисари те говори како су они за европску и демократску БиХ и Србију, без руског утицаја. Први дио је прича за лаку ноћ, а други реалност која нас чека. Мото је, ако нисте са нама, онда сте непријатељ. Тај задатак како ствари стоје повјерен је Великој Британији, а ни сама Њемачка не жели остати по страни и изостављена из креирања неке нове историје ових простора. Како је то изгледало у неком прошлом времену? Не поновило се.
И на крају, ако су у НАТО-у, али и у Америци која вуче све луткарске конце у овој позоришној представи, толики мирољупци и демократе зашто у Европи гомилају толико оружје. Због чега ЕУ гурају у провалију. Зашто Тајвану продају ракете симболичног имена “патриот” и тако директно гурају прст Кини. Зашто са Аустралијом и Британијом праве некакав нови војни савез у Индокини? Зашто?
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
