Наталитет
Поодавно су демографска правила наложила да, ако се жели спријечити пад наталитета, свака породица треба да има троје дјеце, по једно за сваког родитеља и треће за државу, али под овим сводом неба то се одавно не практикује. Ни на једној страни нема тежње ни жеље да се та демографска начела испоштују.
Држава се још као нешто и упире, попут уцијењеног дјетета обећава све и свашта не би ли некако привољела младе брачне парове да повећају бројно стање нације, али изостанак конкретних дјела надлежних доказ је да је и њих практично баш брига што полако, али сигурно нестајемо.
Демографски аларми у БиХ већ годинама свијетле у црвеном. Тамо гдје је до прије двије, три деценије све врвјело од живота, данас главну ријеч воде коров, дивље растиње и звијери. На стотине села је пусто, а много боље не стоје ни мале, неразвијене општине у којима искра живота засја само у љетним мјесецима, када дијаспора стигне у посјету.
Чак и у градским учионицама основних и средњих школа клупе су све празније, а кроз амфитеатре увелико провијава промаја.
Осим што се мање беба рађа, хиљаде становника, углавном радно способних, и даље одлази у потрази за неким бољим животом. Упражњена мјеста су посвуда, а тако ће, по свему судећи, и остати јер је одавно прошло вријеме када се морало и требало хитно дјеловати.
Истина је да су надлежни у Српској донијели бројне мјере с циљем подизања наталитета и да су све добре, али се испоставља да нису довољне да би спријечиле одласке, а камоли довеле до повећања рађања.
Пронаталитетна политика би морала бити системска, да мјере које је чине заокружују једну цјелину јер се с појединачним фрагментима не могу постићи бог зна какви ефекти.
Младом брачном пару кредит по повољним условима не значи много уколико супружници немају сигуран посао и солидну плату, мјесто у вртићу за дијете, уређено школство, бесплатне књиге, студије и слично.
Родитељи из вишечланих породица, за које је Српска учинила много тога, ове јесени се брину како да плате школарину на жељеном факултету за своје дијете које није успјело да се упише на буџет. Треба им неколико хиљада марака, што уз високе трошкове живота није лако обезбиједити, због чега су покренули иницијативу да буду ослобођени плаћања. Имајући у виду све горе речено, држава треба да има у виду да су то породице које су остајући овдје и рађајући више дјеце исказале велику љубав и патриотизам према овој земљи, што на неки начин треба и да им се врати. Они и њихова дјеца су нада у опстанак, а на друштву је да им помогне да изграде што свјетлију будућност.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
