Насушна потреба
Бројни изазови који се налазе пред српским народом изискују јединство веће него икад. У сриједу је у Београду одржан састанак политичких представника с обје стране Дрине.
За дугачким столом с једне стране сједили су представници институција Српске и скупштинске већине те чланови странака из опозиционог блока. С друге стране сједило је руководство Републике Србије. Без представника опозиције. Тема састанка било је именовање новог високог представника, а да је ситуација крајње комплексна говори и чињеница да је једини закључак састанка тај да ће Србија тражити извјештаје ОХР-а, али и смиривање тензија од стране руководства Српске.
Иако је као кључна ствар представљено ово прво, вјероватно много битније је то да је спуштена лопта и да ће се проблематици постојања ОХР-а у наредном периоду прилазити много трезвеније и мудрије. Јер, то што ће ОХР послати понеки извјештај институцијама Србије, неће много промијенити. Знају у Србији, бар би требало, и без извјештаја да је високи представник непотребан, бескористан и пристрастан на уштрб Српске.
Нови високи представник Кристијан Шмит треба да буде дочекан као гост, јер свако тјерање ината са њим потенцијално ствара опасност да се он почне понашати као домаћин у туђој кући. То се већ десило са његовим претходницима, јер надгорњавање је подједнако лоше и погрешно као и додворавање.
Ово друштво је навикло да не вјерује у осмијехе политичара па је тако вјероватно и у случају овог састанка. Међутим, од велике важности је да су се сви окупили за истим столом и постигли какво-такво јединство. Јединство српског народа је насушна потреба. Оно не подразумијева једноумље, нити идеолошко приближавање политичких опонената, већ стављање Српске изнад сваког програма.
Уласком младих у политику, често пречицом, дочекали смо и то да се националне теме селе на интернет платформе, а све што је на интернету зависи искључиво од лајкова, шерова и сличних параметара. А ништа поменуте параметре не привлачи као критика власти па у жељи да их добију што више, појединци критикују до те мјере да игноришу национални интерес и сваки покушај да се постигне јединство вежу за одређеног политичара. Критика ради критике није борба за државу, него борба за власт. Ипак, то није разлог да сви који критикују буду проглашени за издајнике.
Дакле, сви присутни на састанку у Београду, али и они који су остали у другим градовима, требало би да раздвоје идеолошке, дневнополитичке трзавице од националног интереса. За некога је патриотизам плаћање пореза, а за некога да стави заставу на кућу уочи 9. јануара. Зато нема потребе да се дијелимо око нечега гдје су обје стране у праву. Потребно је само прихватити различите ставове. То је национално јединство.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
