Напади у Бриселу

У наредним данима детаљи о жртвама и њиховим животима биће објављени у многим глобалним медијима. Али дугорочни геополитички утицај ових догађаја зависиће од тога како они буду обликовали међународне односе у Европи и даље - али и од изазова са којима ће се суочити Европска унија.

Напади 22. марта вјероватно неће имати исти утицај као догађаји од 13. новембра. Ови напади не само да су били већи него и шокантнији, пошто су били први напади тако великог обима који су погодили Европи посљедњих година. Надаље, напади 22. марта су за циљ имали институције ЕУ и саму Белгију. Иако је Брисел центар ЕУ, он није толико осјетљива мета као што је Париз, пошто европска снага још лежи унутар њених земаља чланица. Од свих њих Француска је једна од двије земље која се по величини економије налази на самом врху, док је Белгија на деветом мјесту. И заиста, након задњих напада медији су примарно тражили коментаре од француских и белгијских лидера, а тек касније су тражили мишљења предсједника Савјета Европе и Европске комисије. У односу на нападе у Паризу, укупан ефект задњих напада је мањи.

Ова дистинкција ће утицати на реперкусије бомбашких напада у Бриселу. Када је Француска нападнута, јасно дефинисаној и моћној нацији је учињена неправда. Исто тако дужност француског предсједника је била јасна: казнити извођаче напада и оне који стоје иза њих и спријечити будуће нападе. У складу са тим, у мјесецима који су услиједили након напада, француска војска је повећала своје активности на Блиском истоку, уведени су нови закони који умањују грађанске слободе, укључујући и онај о губљењу држављанства за осуђене терористе о којем се тренутно расправља, а француска влада је санкционисала повећање трошкова да би се могла бавити борбом против тероризма.

Што се тиче ЕУ, рјешење није тако јасно. Било који напори да се очисти Моленбек, бриселско насеље које је дом неколико нападача у Паризу, падали су у воду због домаће надлежности коју има Белгија. Штавише, ЕУ нема војску и зато не може реаговати на нападе као што је то учинила Француска. Умјесто тога, блок са континента ће се морати окренути државама чланицама за наставак кампање против Исламске државе. Ријеч "наставак" представља овдје кључну ријеч. Као и са Паризом, напади у Бриселу ће само убрзати постојеће трендове, а не увести нове. Антиисламски сентимент је већ добијао замајац у Европи, која клеца под теретом од више од милион избјеглица, махом муслимана. Националне границе између кључних европских земаља су привремено успостављене, чиме је угрожен Шенгенски споразум. Чак и климави договор постигнут прошле седмице између Европе и Турске заживјеће или неће, не толико на основу мишљења јавности, већ на основу логистичких и законских баријера које ће бити тешко превазићи.

Овим не говоримо да напади у уторак неће довести до промјена. Али његови ефекти ће се огледати у виду продужетка процеса који се већ одвијају. Грађанске слободе, које су умањене у Француској и другим мјестима, највјероватније ће се суочити са додатним рестрикцијама. Европске вође ће се вјероватно ујединити и сложити са чињеницом да се нешто мора урадити када је ријеч о питању Исламске државе, али они су тај став и раније разматрали. И рашће подршка националистичким политичким партијама које су изградиле своје платформе на критици муслимана и ксенофобији, мада су и оне већ биле добијале замајац. Само неколико сати након напада британска националистичка странка УКИП издала је саопштење у којем критикују политику отворених граница којима се поспјешују терористички акти и наговјештава да глас за "излазак Британије из ЕУ" у предстојећем брексит референдуму може донијети Великој Британији већу сигурност.

Након напада у Бриселу Европа неће промијенити курс већ ће се наставити кретати тренутном путањом. Континент може очекивати сличне нападе у будућности. За разлику од САД у случају 11. септембра, када је појединачни терористички инцидент обликовао већи дио америчке политике више од деценије, Европа се суочава са знатно другачијом ситуацијом. Напади ће се највјероватније наставити, јер дубинско незадовољство наставља постојати, а такође ће владе наставити са напорима за сламање тероризма. Изгубљени животи у бриселским нападима неће се скоро заборавити, а сами догађаји ће се посматрати као симптоми ширег тренда.

www.stratfor.com

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.