Наоружање
Као што су сви они који су барем мало упућени и очекивали, извјештај Истражне комисије Парламента БиХ за провјеру уништавања наоружања више је него поражавајући.
У свакој нормалној земљи и ово што се већ знало (и што је чињеница) када је ријеч о сумњивом уништавању и извозу наоружања, муниције, експлозива и војне опреме, као и оно на чему већ ради надлежно тужилаштво, било би довољно за стотине година робије одговорних за криминалне послове. Уз додатне доказе, документа и изјаве свједока до којих је дошла Истражна комисија, и број одговорних и године евентуалног робијања требало би да се повећавају. Наравно, у случају да тужилаштво и судови одраде свој посао.
А сада у тужилаштво иду документа која су ретроактивно потписивана, докази о томе да су неке одлуке донесене мимо одлука Предсједништва БиХ, те документа о незаконитом поступању са експлозивом. Иако је дошла до многобројних непобитних доказа о институционалном криминалу у том послу, ни Истражна комисија није успјела да сазна гдје су завршиле огромне количине експлозива. Пошто је ријеч о посебној опасности и великом безбједносном проблему, тај задатак морало би да обави Тужилаштво БиХ.
Колико се могло до сада сазнати, у извјештају Истражне комисије много је питања на која ће морати да одговоре министри одбране и представници Оружаних снага БиХ. Рецимо, зашто је Министарство достављало извјештаје са различитим подацима о уништеном вишку наоружања? Затим, зашто Министарство није комисији презентовало укупне количине секундарних сировина добијених делаборацијом, њихову тржишну вриједност и финансијске ефекте који су без одобрења уступљени комерцијалним капацитетима који су уништавали наоружање? Зашто Министарство од 2006. до 2010. године уопште није спроводило надзор над процесом уништавања вишка наоружања?
Одговорност сносе и они који су уништавали оружје и опрему. Тако ће представници "Трома" из Добоја, "Претиса" из Вогошће и "Бинаса" из Бугојна морати да појасне како су то радили и како су тржишно прометовали секундарне сировине.
Посебна прича је она у којој неразјашњену улогу има UNDP, који је од 1995. године био укључен у уништавање оружја и опреме и који је без претходно дефинисаних процедура од стране МО на себе преузео цијели процес уништавања на основу меморандума потписаног 2005. године. И представници Министарства и UNDP-а мораће, поред осталог, да објасне како то да су идући меморандум о разумијевању потписали ретроактивно.
А ако се надлежни, односно Тужилаштво БиХ којим случајем прихвате свог посла, увјерићемо се да ова питања нису тешка и да су одговори и те како доступни.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
