Наопака земља

Жељка Домазет

Ако би којим случајем у овој земљи била спроведена анкета о томе који је циркус најбоље плаћен, онда би сасвим сигурно Парламент БиХ добио највише гласова. Осам мјесеци након избора у овој земљи њено највише законодавно тијело није донијело ниједну одлуку. Посланици и делегати су уредно преузели мандате, чиме су обезбиједили да уредно примају плате и остале бенефиције, а рад, доношење закона и одређених одлука, што им је задатак, никоме није ни на памети. Стога не чуди ни констатација једног од посланика да је добро што су се окупили на другој хитној сједници да би евидентирали да су живи.

И поред чињенице што сви значајни међународни фактори, а нарочито они из Европске уније, свакодневно упозоравају да је неопходно да буде формиран Савјет министара и да без нове извршне власти немају саговорника у БиХ са којим би могли разговарати о задацима које ова земља треба да испуни како би се приближила ЕУ, они који су иза говорница најгласнији заговорници да ова земља треба да иде у демократски свијет све чине да на најбруталнији начин буде погажена демократска и изборна воља грађана. Савјет министара још није формиран, а када ће бити, то нико не може ни да наслути. У оваквој атмосфери овој земљи и њеним институцијама једино је остало да од законодавне и извршне власти прави циркус. До када ће циркуске играрије трајати нико не говори, а да је актерима добро, то и не треба доводити у питање када се има у виду чињеница да је за ову бламажу до сада плаћено више од милион марака из џепова грађана ове земље.

Да је ова земља далеко од Европске уније довољно показује податак да се за нерад законодавне власти без икаквих резултата издвајају енормна средства, да се за осам мјесеци посланици нису још како треба ни упознали јер на посао не долазе, да новог Савјета министара нема ни на видику, да се правосудни систем већ мјесецима бави сам собом и тако даље.

У земљи у којој не функционише ни законодавна ни извршна ни судска власт како треба, у земљи у којој је све доведено до апсурда није ни чудо што млади одлазе трбухом за крухом јер не желе више да гледају и слушају празна обећања. Све док у овој земљи јавашлук буде дебело плаћан, док буде толерисано постављање ствари наопачке, она ће све дубље тонути у безнађе, а свако разуман себи тражити глави мјеста. Док не буду направљени озбиљни резови и ствари буду постављене како би морало, демократија ће бити само пуки сан који се негдје другдје дешава. До озбиљних резова нека нам је Бог на помоћи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана