Накнаде за Гиниса
Привилегије које изабрани и именовани функционери имају у овој земљи тешко стану на један папир и готово сваки пут када се помене брисање неке од њих дигне се кука и мотика, али наравно у редовима оних којима пријети “тања” коверта.
Парламентарни живот у БиХ красе енормна примања ако се у обзир узму плате оних који су их довели на власт и који их ту и држе.
Надалеко одзвања податак да посланици и делегати на нивоу БиХ само за мјесец зараде и више од 5.000 КМ, а неријетко се зна десити да тих дана не ураде ама баш ништа. Пут до те вртоглаве цифре за данашњу БиХ води преко основне плате и накнада за све и свашта јер се оправдано стиче утисак да им само још није плаћен ваздух који удишу. Међутим, многи се не би изненадили и када би тако нешто дошло на дневни ред, јер побогу зна се само да им за вријеме мандата не могу плате бити смањиване.
Одређен преседан се, у неку руку, ипак десио. Лани су остали без “бијелог хљеба”, привилегије која им је омогућавала да и након завршеног мандата чак годину ништа не раде, а сваки мјесец уредно примају ону вртоглаву парламентарну плату те из топлих домова гледају шта су оставили колегама који су их наслиједили.
Група посланика се, међутим, изгледа није могла помирити са тим па су кренули у строгој тајности да гледају како да врате то што им је, ето, одузето. И вјерујем неће престати док то и не буде враћено под овим или оним изговором.
И то је проблем ове и овакве БиХ, односно њено огледало јер да се сви ти и остали изабрани и именовани званичници том снагом и жељом залажу и боре за права “обичних” грађана, као за своје столице и џепове, гдје би нам био крај?
Да ли су се икада запитали која све права радници у реалном па и дијелу јавног сектора имају, а која не уживају? Да ли су се икада запитали како изгледа само један мјесец када имају на располагању 410 КМ, а за основне ствари им треба 1.410? Ако јесу - имају ли мрвицу морала у себи?
Ниједан закон у овој земљи, па ни сам Устав којег се држе као пијан плота када се помене смањење плата, није имун на промјене. Само је питање воље и жеље.
Нико не каже да они који се на изборима изборе за одређене позиције не треба да уживају одређена права и примају плату, али исто не значи да морамо бити толико широке руке да им раскрчимо пут и резервишемо мјесто у Гинисовој књизи рекорда.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
