Накнаде за боље сутра

Тај чин их је много коштао, али тада су размишљали само да заштите оне које највише воле, за које живе, те одбране Републику која је тек настајала и чији је дуг према њима немјерљив.

Бројни борци су, након рата, наставили да живе са тешким траумама, у нељудским условима недостојним једног борца за слободу и отаџбину, те да се и даље боре за свој и живот својих породица.

Надлежни у Републици Српској су протеклих годинама урадили доста тога за борачку популацију, али ту још има мјеста за напредовање. Борцима су до сада признате одређене накнаде, односно додаци, али је било и пропуста, на које је стављена тачка тек када је суд реаговао.

Представници борачке популације годинама упозоравају да је међу њима доста оних који нису успјели да пронађу посао послије немилих дешавања са почетка деведесетих година прошлог вијека, да се морају знатно подићи услови и привилегије, те да надлежни морају имати више слуха за оне који су без ријечи стали на прве и све остале линије када је било најпотребније.

Једна неправда је исправљена јуче и кроз измјену потребне уредбе, тако да борци, који остварују право на мјесечни борачки додатак, неће бити закидани за одређене износе, већ ће им уплате, толике колике јесу, редовно стизати на рачуне.

Иако им ти износи неће ријешити проблеме и значајније поправити стање и материјални положај, битно је да уплате, на крају крајева, буду редовне и да нема кашњења јер некима и марка много значи, али и спознаја да нису препуштени сами себи, те милости и немилости судбине.

Тај осјећај веома често имају и особе са инвалидитетом, а ради се о лицима која би понајмање смјела да се тако осјећају. Инвалиди и особе са посебним потребама, ма колико неки не желе да их називају тако, заиста су посебни и међу њима је много оних који би хтјели да сами, знањем и трудом, зараде своју марку, али не могу. Не неће, него не могу, јер је судбина тако хтјела.

Особе са потешкоћама у развоју, физичким и менталним сметњама, између осталих, припадају категорији становника Српске који су лани остварили право на личну инвалиднину у мјесечном износу од 100 марака. Многима од њих то је, прије свега, знак да нису сами и да никада то неће ни бити. Увођење личних инвалиднина у Републици Српској и накнада борцима за дане проведене на ратиштима је потез вриједан сваке похвале и треба урадити све како би та накнада остала у животу, те видјети да ли постоји простор да она буде увећана јер иде у руке заслужних и оних који не могу да раде и зараде себи за живот.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.