Накнада за нерад

Посебно је свој новчаник подебљао први састав комисије, односно чланови и предсједници који су на те функције постављени одмах по оснивању овог тијела 2006. године, када им је из буџета Српске мјесечно плаћано од 1.100 на име секретара па све до 1.350 марака за предсједника.

Те накнаде падале су тек од 2013. године, да би на крају износиле од 520 до 607 марака мјесечно. Тек након 11 година Влада РС је коначно укинула ова примања предсједнику, секретару и члановима комисије, иако је то требало да уради на самом почетку њеног формирања, јер су већ првих мјесеци били видљиви ефекти њиховог нерада.

О потезима и марљивом раду комисије најбоље свједочи чињеница да у протеклих 11 година, од када постоји, на основу њених налаза и мишљења није раскинут нити један једини уговор о приватизацији. А, слика Српске говори нешто сасвим друго, јер данас имамо приватизована предузећа која су у потпуности уништена, а они који су у њима радили да би прехранили своју породицу завршили су на бироима без икаквих накнада.

Али док су они остајали без посла, они који је требало да се брину о купопродајним уговорима продаје државног капитала, поред своје редовне плате, која је, не треба сумњати позамашна, јер их је већина запослена у јавном сектору, примали су и накнаде у износу нечије плате. А нису заслужили ни накнаду од марку, а камоли од 520, односно 607 марака, колико су добијали мјесечно према посљедњим подацима.

Оваква ревизија приватизације државних предузећа на крају нам даје јасну поруку, а то је да никоме није стало да јавна предузећа, која су била окосница развоја привреде, то буду и даље. Јер данас имамо тужну слику гдје су индустријске зоне, у којима су постојали гиганти, очерупане и од њих су остали само голи зидови.

А један од криваца за такво стање је свакако Комисија за ревизију приватизације. Јер да су радили савјесно свој посао, против појединаца би били покретани поступци и одговарали би за уништавање гиганата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.