Награде за дебели нерад
Да је власт на нивоу БиХ и њен учинак раван нули, најбоље показују бројке и закони који се усвајају. Сви званичници који иоле држе до свог дигнитета без обзира на то да ли носили ореол опозиције или позиције, како ови у земљи тако и они међународни, безрезервно тврде да су реформе у застоју, да пројеката нема, да образовани млади свијет напушта земљу и да енормно плаћена власт не ради ништа.
Како су бројке најбољи показатељи, само податак да у једном мандату треба да буде одржано најмање стотину редовних сједница, а да парламент БиХ при крају мандата тек прелази половину тог броја, најбоље говори о томе колико власт на овом нивоу ради.
С друге стране, оба дома Парламента БиХ до сада је требало да одрже најмање шест заједничких сједница, а ових дана ће, како најављују, одржати тек другу. Након годишњег одмора од дебелог нерада који је завршио прије два мјесеца, Представнички дом је требало да одржи најмање четири сједнице, али је заказао другу и то са веома шкртим дневним редом. Од предложених законских рјешења којима би Савјет министара требало да обасипа посланике, на њиховим клупама ће се из ове институције наћи један и то по хитној процедури, што значи да је ријеч о најједноставнијем законском рјешењу.
Када се има у виду чињеница да засједања парламента коштају око 300.000 КМ, онда је јасно да би ова земља била на много већем добитку да ни ова сједница није заказана. О ефикасности Савјета министара најочигледније говори и примјер сета закона о акцизама које су пред међународним званичницима сви здушно подржавали, а уколико изузмемо подршку коју им тренутно дају посланици из опозиције, јасно је да предсједавајући Савјета министара за овај законски приједлог нема подршку ни трећине посланика позиције. У цијелом овом невиђеном нераду БиХ се врло лако може десити да, и поред избора који су за годину, не могне имплементирати изборне резултате и тиме ова земља буде доведена до тоталне блокаде.
Када се све ово има у виду, јасно је да је БиХ већ одавно постала примјер апсурда у сваком погледу. За плате посланика које износе од 4.000 до 7.000 марака мјесечно, већ одавно је постала земља у којој се нерад најбоље исплати.
Свједоци још већих апсурда бићемо све док у овој земљи не буду кажњавани по џепу они који не раде. Апсурдом до кога нас је довео овај сазив власти на нивоу БиХ дотјерани смо до зида и није чудо да је ова власт најнеефикаснија у посљедње двије деценије, од Дејтона до данас.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
